Rat saveznika: Da li Amerika polako gubi strpljenje za Erdogana?
Ova nedelja donela je pravu seriju drame u diplomatskim odnosima SAD i Turske, dva najjača NATO saveznika. Nakon zatvaranja drugog zaposlenog u Turskoj u jednom od svojih konzulata, američka misija je izjavila da će prestati da obrađuje zahteve za neimigrantske vize. U roku od nekoliko sati, ambasada Turske u Vašingtonu je na sličan način objavila da će i ona prestati da obrađuje zahteve za građane Amerike.
Potezi su nastavak već započetih prepucavanja još od prošlogodišnjeg pokušaja državnog udara u Turskoj, za koji vlada u Ankari upire prstom u Vašington, odnosno u Fetulaha Gulena koji se nalazi u Pensilvaniji, a kojeg Amerikanci odbijaju da izruče. Prema pisanju američkih medija, pristup Amerike bio je da ignoriše dnevne optužbe koje su se iznova pojavljivale na naslovnim stranama gotovo svih medija u Turskoj.
Pročitajte još:
* Turska i Iran sprečavaju novi rat na Bliskom istoku?
* Turci "udarili" na Amere: Izdat nalog za hapšenje zaposlenog u konzulatu SAD
Odnosi dva saveznika su neko vreme bili na silaznoj putanji. Turci su uznemireni jer su SAD pružile podršku sirijskim Kurdima protiv Islamske države u Siriji. Uz to, Ankara je u sukobu sa SAD zbog zatvaranja tursko-iranskog biznismena i zamenika predsednika turske banke, zbog optužbe da je zloupotrebio američki bankarski sistem kako bi zaobišao sankcije protiv Irana.
Na kraju, već više od godinu dana Erdogan zahteva od Amerike izručenje propovednika Fetulaha Gulena, kojeg smatra odgovornim za organizaciju vojnog udara, nakon kojeg su krenule masovne čistke širom zemlje.
Zašto Erdogan to radi?
Međutim, pitanje je zbog čega Erdogan rizikuje razlaženje od najmoćnije zemlje sveta i jednog od najbližih saveznika?
Pojedini mediji u Americi pišu da bi to moglo da ima veze sa Erdoganovom domaćom politikom, zarad koje koristi međunarodne odnose kao pogodnu alatku, a da mu je više prethodnih administracija davalo previše na važnosti. Ipak, Turska svakako nije nebitna Americi i njenim zapadnim saveznicima, s obzirom da je ogromna vazduhoplovna baza u južnoj Turskoj najaktivnija lokacija u borbi protiv ID. Štaviše, pre manje od dve nedelje predsednik Donald Tramp je na sastanku sa Erdoganom u Njujorku glasno hvalio da tursko-američki odnosi nikad nisu bili bolji.
Međutim, kako piše "Amerikan interest", komentar Trampa je bio odvojen od stvarnosti, pa je Erdogan mogao da bude zavedeni istim, dok administracija Baraka Obame nikada nije kritikovala Erdogana zbog skretanja ka diktaturi.
Američka pretnja obustavom izdavanja viza jasan je znak da Amerika hoće oslobađanje svojih građana, pišu američki mediji, međutim Erdogan je pokušao da igra igre. Kada je isto uradio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dobio je sankcije koje su ga naterale da se povuče. Sva je prilika da će Erdogan nastaviliti da izaziva Ameriku pre nego što se povuče, ali će u tom procesu ozbiljno da ugrozi odnose dve države, piše "Amerikan interest".
Šta će biti sledeći koraci?
Kriza oko viza će verovatno da našteti studentima i poslovnim ljudima čije su potrebe za putovanja između Turske i SAD velike.
Sa druge strane, Turska može da oteža život Amerikancima koji se bore u Siriji, može da se meša u operacije koje se sprovode iz baze Indžirlik i uznemirava diplomate. Turizam u Turskoj će sigurno biti žrtva spora, kao i turska ekonomija u celini, navode američki mediji.
Ali, prema mišljenju Henrija Barklija, profesora međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Betlehemu u Pensilvaniji, pravo zaoštravanje odnosa može da se očekuje čim se završe operacije protiv Islamske države u Siriji, jer bi tada Vašington mogao da poruči Ankari da više nije potrebna i da će napustiti vazduhoplovnu bazu Indžirlik.
