Turska i Iran sprečavaju novi rat na Bliskom istoku?
Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana glavnom gradu Islamske Republike Iran bio je donedavno nezamisliv. Dve nearapske zemlje Bliskog istoka ujedno su i dva oblika pristupa islamizmu kao političkom fenomenu islamskog sveta, piše Vedran Obućina, politikolog specijalizovan za Bliski istok, prenosi "Al Džazira Balkans".
"Prvo rešavanje kurdskog pitanja, pa nastavak borbe za prevlast"
"Sunitsko Muslimansko bratstvo, koje predstavlja temelj političke ideologije turske vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP), delimično se razlikuje od iranskog šiitskog pristupa politici i državnosti. Ipak, zajedno s Katarom, Ankara i Teheran pokušavaju da spasi nasleđe islamističke politike na širem području Bliskog istoka i severne Afrike", piše Obućina.
"Trenutna geopolitička stvarnost dovela ih je do spasavanja zajedničkih ciljeva. U stranu su maknute borbe za prevlast u regionu. Ta će se borba nastaviti tek kad se razreši kurdsko pitanje. Ali, i tada bitku dva protivnika ne možemo da posmatramo kao borbu do istrebljenja, jer je najveća istina da su Iran i Turska međusobno potrebni jedno drugom", smatra on.
"Na multilateralnom nivou kurdsko pitanje biće ispit može li se održati iransko-tursko-ruska veza nastala u Siriji. Rusija je ostala neutralna u vezi s kurdskim referendumom. Rusija je ovim već potvrdila uzorak svoje politike na Bliskom istoku, koja se ukratko može sažeti kao diplomatski odnosi sa svima, a podrška nikom posebno.
Ruski predsednik Vladimir Putin komentarisao je kako Rusija razume osetljivost kurdskog pitanja i da se na njihove zahteve za referendumom mora odgovoriti unutar međunarodnog prava. Time Kremlj ne daje jasan stav prema referendumu, već čeka razvoj događaja.
"Od Rusije će zavisiti privreda Kurdistana"
Kakav god on bio, Putinu je poznato da je sada Rusija glavni energetski partner Erbila i u budućnosti će od Rusije zavisiti mnogi planovi razvoja kurdistanske privrede. Tako su i SAD, uobičajeni bliski prijatelji Kurda, izgubile oslonac u Erbilu", objašnjava ovaj politikolog.
"Očuvanje celovitog Iraka prva je tačka rastućeg iransko-turskog saveza. Pametno bi bilo da slede stazu jake federalizacije bivšeg iračkog predsednika Džalala Talabanija, a to je moguće samo ako Iran i Turska složno pritisnu Bagdad da učini prave ustupke Erbilu, u nastojanju održavanja teritorijalnog integriteta Iraka kao garancije neizbijanja novog i vrlo štetnog rata na Bliskom istoku.
Ako u tome uspeju, Iran i Turska postaće prvaci političkog islamizma i time dodatno postideti arapske težnje ka panislamizmom vođenim arapskim nacijama", zaključuje se u komentaru.
