Da li se Turska i Iran pripremaju za rat protiv Kurda u Iraku?
Kurdski referendum o nezavisnosti dojučerašnje neprijatelje Iran, Irak i Tursku učinio je bliskim političkim saveznicima, piše analitičar Boško Jakšić za "Al Džaziru".
Turska se približila Moskvi i Teheranu
"Namerno ili nehotično, po nalogu ili samostalno, irački Kurdi otvorili su novu sezonu bliskoistočnih neprijateljstava i savezništava, postajući amalgam velikog preoblikovanja Bliskog istoka posle referenduma na kome su proglasili nezavisnost preteći da varnice separatizma rašire po Turskoj, Iranu i Siriji.
Iran i Irak, rivali koji su teško ratovali od septembra 1980. do avgusta 1988, počeli su da se približavaju od kako je u Bagdadu uspostavljena šiitska vlast, ali istovetna kurdska pretnja navela ih je da danas održavaju zajedničke vojne manevre.
Dinamika promena na terenu, posebno sumnje da SAD i Izrael planiraju osnivanje kurdske države, navela je Tursku da se približi Moskvi i Teheranu. Iran i Turska, suparnici čije su snage na različitim stranama građanskog rata u Siriji, pragmatski potiskuju rivalstvo pa koordinišu akcije protiv Kurda koji su referendumom o nezavisnosti iračkog Kurdistana uzdrmali region.
Uprkos žestokim pritiscima Bagdada, pretnjama suseda i pozivima iz sveta da odustanu od referenduma koji preti suverenitetu Iraka i novim konfliktima, regionalne vlasti iračkog Kurdistana su 25. septembra održale plebiscit čiji zvanični rezultati govore da je 92,73 odsto birača podržalo secesiju i da je izlasnost na glasanju iznosila 72,61 procenat.
Kontroverzni referendum o nezavisnosti iračkog Kurdistana, održan na poziv predsednika Regionalne vlade Masuda Barzanija, naveo je susede da brzo krenu u prestrojavanja.
San o Velikom Kurdistanu
U igru je ubačen i vojni faktor. Armije Iraka, Irana i Turske dobile su zajednički zadatak da pomognu vlastima u Bagdadu da očuva celovitost zemlje i da istovremeno spreče da virus secesije zahvati najmanje 15 miliona turskih i sedam miliona iranskih Kurda, koji zajedno sa najmanje tri miliona Kurda u Siriji sanjaju o ujedinjenju severnog (Turska), južnog (Irak), istočnog (Iran) i zapadnog (Sirija) u Veliki Kurdistan.
Kurdistan se u regionu doživljava kao "cionistički klijent" - imajući u vidu da je Izrael jedini podržao ideju o nezavisnosti, što zbog istorijskih veza, a još više kako bi oslabio Iran i eventualno stvorio snažno uporište na njegovoj granici.
Pojedini analitičari ovaj spisak proširuju i na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate tvrdeći da tamošnji režimi takođe podržavaju Kurde, ne iz ljubavi prema Kurdima, već sa istim ciljem slabljenja Irana i širenja njegovog uticaja po regionu.
Kurdski lideri "Izdali islam"
Arapi i Iranci reaguju podjednako žestoko na kurdski izazov. U pojedinačnim komentarima po raznim sajtovima često se provlači ideja da kurdske lidere treba izvesti pred sud zbog "izdaje islama i zemlje". Od centralnih vlasti u Bagdadu zahteva se hitna akcija kako se ne bi ponovila situacija iz Sirije gde je džihadistima Islamske države dato vreme da utvrde svoje položaje.
Najvažnije pitanje koje čeka odgovor glasi: da li se Turska i Iran pripremaju za rat protiv Kurda u Iraku dok sa Rusima pregovaraju mir u Siriji?
