Islamska država je skoro uništena, ali novi rat preti regionu
Dok se borba protiv Islamske države u Iraku i Siriji bliži kraju, svet strahuje zbog mogućnosti novog, velikog rata na Bliskom istoku. Posle oslobođenja Mosula, u Iraku je nedavno došlo do masovne predaje džihadista koji sada kontrolišu samo mala područja uz sirijsku granicu.
Vode se i poslednje borbe za Raku, prestonicu Islamske države u Siriji. Arapsko-kurdski odredi Sirijskih demokratskih snaga javili su da je počeo odlučujući napad na Raku nakon izvođenja evakuacije civila i predaje 275 militanata.
Međutim, miru u regiji preti nova opasnost nakon održanog referenduma o kurdskoj nezavisnosti prošlog meseca, koji je Irak proglasio ilegalnim. Na referendum je izašlo 72 odsto birača, a 92,7 odsto ih se izjasnilo za nezavisnost.
Kurdi su jedan od najvećih naroda na svetu koji nema svoju državu. Ima ih oko 30 miliona, a uglavnom žive u nekoliko država: Turska, Iran, Irak, Sirija, Avganistan, Turkmenistan, Azerbejdžan, Jermenija.
Stvar je prilično jasna: ako bi Kurdi imali svoju državu, neko mora ostati bez značajnog dela teritorije. Održavanje referenduma je izazvalo bes susednih zemalja, u prvom redu Iraka, Irana i Turske.
Ankara je zapretila da će, između ostalog, prekinuti kurdski izvoz stotina hiljada barela nafte dnevno preko svoje teritorije prema svetskim tržištima.
Irački Kurdi su velikom većinom glasali za otcepljenje i time razljutili Tursku, središnje vlasti u Bagdadu, Iran, SAD i druge sile. Iračke i iranske snage najavile su da će održati vojne vežbe u graničnim područjima.
U međuvremenu, prvi značajniji sukobi već su počeli. Kurdski borci Pešmerga u Kirkuku danas su objavili da im je iračka vlada dala rok od nekoliko sati da predaju ključne vojne položaje u tom gradu, a već je došlo i do manjih sukoba između Kurda i šiitske milicije.
Na naftom bogatu pokrajinu Kirkuk pravo polažu Kurdi i Bagdad, iako su nedavno bili ujedinjeni u borbi protiv ID-a. Pešmerg su zauzele većinu pokrajine pre tri godine, kada se ISIL proširio na severu Iraka. Kurdi su, učestvovali u borbama protiv ISIL-a i to prilično uspješno. U više navrata porazili su džihadiste i širili vlast svoje pokrajinske vlade. Tako im je u ruke pao i Kirkuk, grad i regija koji plivaju na nafti i više je nego jasno da iračke vlasti neće grad koji im formalno pripada dati u ruke Kurdima.
Sprečiti novi rat u regionu
Kurdistanski premijer Neširvan Barzani pozvao je velikog ajatolaha Alija Sistanija, najvišeg šiitskog poglavara u zemlji, da se umeša kako bi se "sprečio novi rat u regionu".
Kurdsko zauzimanje Kirkuka i trzavice koje se događaju poslednjih dana zapravo su nešto što je bezbroj puta viđeno u svetskoj istoriji. Nakon poraza zajedničkog neprijatelja (u ovom slučaju ID-a), dolazi do borbe za teritoriju.
Sve dodatno komplikuje činjenica što brojni i relativno naoružani Kurdi nemaju svoju državu, a žele je pošto poto.
Činjenica da je u ovu priču uključeno pet- šest zemalja jasno govori da se radi o prilično velikoj krizi. Putin je već rekao kako blokada Kurda nije dobra stvar, a biće zanimljivo videti kako će reagovati SAD.
SAD, naime, već godinama podržavaju i Kurde i njihove protivnike, Tursku i Irak. Zbog toga im nije bilo drago što su se Kurdi odlučili na referendum, a biće zanimljivo videti koji su njihovi budući potezi.
U svakom slučaju, na Bliskom istoku se kuva novi veliki sukob u koji će, htele ili ne, biti umešane i velike sile. Samo je pitanje mogu li se stvari rešiti za pregovaračkim stolom ili će, kako sugerišu događaji poslednjih dana, izmaći kontroli.
