Dojče vele: Nemačka prestaje da se oslanja na NATO
Nemačka je u pitanjima odbrane decenijama prepuštala "prljav posao" drugima – uglavnom NATO. Stručnjaci kažu da mora da se radi radi na vojnom jačanju EU.
"Dva šoka za Merkelovu - odlazak Krima Rusiji i izbeglička kriza"
Vodeći nemački stručnjaci za bezbednost više ne vide SAD kao najvažnijeg saveznika i smatraju da bi Berlin, kada je reč odbrambenoj politici, više trebalo da se fokusira na EU umesto na NATO. To proizlazi iz ankete sprovedene među 200 stručnjaka za odbrambena pitanja iz politike, privrede, međunarodnih organizacija i medija, piše Dojče vele.
Rezultate istraživanja objavio je briselski trust mozgova "Prijatelji Evrope" (Friends of Europe). U njoj se iznosi tvrdnja da je privredno najsnažnija evropska zemlja, kada se radi o odbrambenim pitanjima, živela o trošku svojih partnera, i da bi sada trebalo više da učini za svoju odbranu.
Autor studije, novinar Pol Tejlor, smatra da se svet Angele Merkel poslednjih godina drastično promenio, i da sada i sama kancelarka mora da se menja. "Dva velika šoka su trgla Merkelovu iz opuštenosti kada je reč o odbrambenoj politici, kao i čitavu Nemačku sa njenom udobnom pozicijom u centru Evrope, okruženom saveznicima iz NATO i partnerima iz EU", kaže Tejlor.
Ta dva šoka su ruska aneksija Krima 2014. godine i izbeglička kriza 2015. godine. "Ona je tada donela odluke koje su štetile njenoj političkoj karijeri, ali ti događaju promenili su i njen pogled na svet i njeno viđenje Evrope."
Tejlor kaže da je Merkelova bukvalno dala da se izrade geografske karta na kojoj je istom bojom označena cela Šengenska zona, kako bi svakom upalo u oči da se Nemačka "graniči" u stvari sa Rusijom, Ukrajinom, severnom Afrikom i Bliskim istokom.
"Merkelova oslabila Bundesver"
Tejlor kaže da je Merkelova uvidela da je višegodišnjim smanjenjem vojnog budžeta oslabila Bundesver. Do zaokreta je došlo 2016. godine. Ipak biće potrebno mnogo vremena da se izjednače nedovoljna finansijska izdvajanja iz prošlosti. Otprilike petnaest godina će biti potrebno da se modernizuje ratno vazduhoplovstvo.
Moguću promenu kursa Merkelova je već nagovestila. Njena čuvena izjava "mi Evropljani moramo našu sudbinu da uzmemo u svoje ruke“, odnosi se na dvosmislene izjave Donalda Trampa o kolektivnoj bezbednosti NATO.
Tejlor u knjizi pokušava da pokaže navodne deficite nemačke odbrambene politike i razotkrije taj, po njemu, zastareo način razmišljanja. Istovremeno on smatra da je "retko kada bio tako povoljan trenutak kao sada da se napravi veliki korak napred". Pretpostavka za to je, međutim, da se Nemačka i Francuska dogovore šta su njihovi glavni odbrambeni prioriteti.
"Dogovor bi morao da objedini francusku sklonost ka brzim i oštrim vojnim intervencijama i sklonost Nemačke ka široj taktici, koja predviđa izbegavanje sukoba i obuhvata mere za uspostavljanje stabilnosti nakon vojnih sukoba, za obnovu zemlje i izgradnju državnih organa", piše Tejlor. Ali "ako dve vodeće zemlje EU pronađu kompromis", uveren je Tejlor, "odmah će im se priključiti većina drugih zemalja članica".
