Madrid spreman da upotrebi silu
Na ulice Barselone izašlo je oko milion ljudi u nedelju, u znak podrške državnom jedinstvu, odnosno protiv najavljenog otcepljenja Katalonije od Španije. Prošlo je sedam dana od referenduma na koji je izašlo 40 odsto građana, od kojih je 90 odsto glasalo za izlazak iz Španije. Taj rezultat nije onako dobar kako je priželjkivao Karles Pudždemon, predsednik katalonske vlade, Đeneraliteta, ali separatisti ipak najavljuju kako bi autonomni parlament mogao danas da proglasi samostalnost Katalonije.
- Želim da se pretnja o proglašenju nezavisnosti povuče što je moguće pre jer ništa se ne može izgraditi ako ne nestane pretnja nacionalnom jedinstvu - izjavio je španski premijer Marijano Rahoj.
On je najavio i moguće ukidanje autonomije Katalonije, kao odgovor na tvrdoglavu lokalnu vladu, a Madrid nema nikakvu nameru ni da povuče hiljade dodatno upućenih policajaca u provinciji, "dok se stvari ne vrate u normalu".
- Sprečićemo objavu nezavisnosti. Mogu vam reći, s potpunom sigurnošću, da se objava nezavisnosti neće dogoditi. Povući ćemo sve poteze i doneti sve odluke potrebne da se to zaustavi, a koje su u skladu sa zakonom - kazao je Rahoj za "El Pais".
Francuska poruka
Francuska neće priznati Kataloniju ukoliko taj španski region unilateralno proglasi nezavisnost, izjavila je francuska ministarka za evropske poslove Natali Loazo.
- Katalonija ne može biti definisana glasanjem koje je organizovao pokret za nezavisnost pre nedelju dana - rekla je Loazo i dodala da kriza mora biti rešena kroz dijalog na svim nivoima španske politike.
- Ukoliko bi bila priznata nezavisnost, o čemu se uopšte ne razgovara, najneposrednija posledica bila bi automatski izlazak (Katalonije) iz Evropske unije - navela je Loazo.
Pod geslom "Dosta! Urazumimo se" okupljanje u Barseloni podržalo je nekoliko političkih stranaka koje su protiv nezavisnosti i nekoliko uglednika, poput književnika Marija Vargasa Ljose, dobitnika Nobelove nagrade za književnost koji je katalonsku težnju za nezavisnošću nazvao "bolešću".
Ulice Barselone bile su preplavljene ljudima koji su nosili španske, ali i ustavno priznate katalonske zastave.
- Većina Katalonaca želi da ostane u Španiji ako se ojača autonomija Katalonije unutar zemlje i ako se Španija zaista reformira u jednu pluralističku državu. Da je vlada u Madridu to učinila pre nekoliko godina situacija bi danas izgledala sasvim drugačije - rekao je politikolog Oriol Bartomeu.
Ipak, trenutno je situacija takva da niti jedna od strana ne želi da odstupi od svojih stavova.
- Madrid ima osećaj da može da pobedi i zašto onda da popusti. To sateruje u ćošak katalonske nacionaliste koji imaju izbor između dva ekstrema, da proglase nezavisnost ili odustanu od svega, što bi ih koštalo političke karijere - dodao je Bartomeu.
Pretnja i u Brazilu
Nedelju dana nakon katalonskog referenduma o nezavisnosti, građani južnog Brazila u nedelju su glasali na neformalnom referendumu o otcepljenju. Simbolični referendum organizovao je pokret za otcepljenje Jug je moja zemlja. Objavili su da je glasanje održano u više od 1.000 opština širom država Rio Grande do Sul, Santa Katarina i Parana, a vođa pokreta Kelso Dušer nada se da će skupiti tri miliona glasova.
Većina stanovništva ne veruje u uspeh referenduma jer je zabranjen Ustavom.
