Vek i po Kanade: Saradnja vredna milijardu dolara
Dinamiku političkog dijaloga Srbije i Kanade prati i interes kanadskih investitora, kaže za "Vesti" njegova ekselencija Mihailo Papazoglu, ambasador Srbije u Otavi, odgovarajući na pitanje kakva je privredna razmena Kanade i Srbije.
On je dodao da je vrednost poslova kanadskih kompanija u Srbiji oko milijardu kanadskih dolara. Među šezdesetak kompanija koje su prisutne u Srbiji jesu i one velike poput Lavalina, Molson-Kors, Valeant, Magne...
Očekuje se i početak velikih investicija rudarske kompanije Nevsun iz Vankuvera u Borske rudnike. Oni su već pristigli u Srbiju. Trgovinska razmena je pre dve godine bila oko 110 miliona dolara godišnje, od čega je oko 80 miliona dolara bio srpski izvoz, što znači da imamo suficit. Pola od toga je izvoz Fijata iz Kragujevca. Kanadske kompanije su najzastupljenije u rudarstvu, informacionim tehnologijama, farmaceutskoj, drvnoj i mašinskoj industriji.
Diplomata od karijere
Njegova ekselencija Mihailo Papazoglu, ambasador Srbije u Otavi je diplomirao 1994. na Pravnom fakultetu u Beogradu na smeru međunarodno javno pravo i karijerni diplomata sa više od 20 godina iskustva. Osim Otave, službovao je u našim predstavništvima u Parizu i Strazburu. Bio je savetnik u Vladi Srbije, a u karijeri je bio zadužen, između ostalih, i za pitanja saradnje sa UN, EU, a vodio je i Kulturni centar u Parizu. Tečno govori engleski i francuski, a služi se i grčkim. Oženjen je i otac je jednog deteta.
Prevaziđeni problemi sa SPC
Kakvi su bilateralni odnosi Kanade i Srbije, budući da je u savremenim međunarodnim odnosima izmenjen red istorijskih veličina, a Srbija je tek otcepljenjem Crne Gore postala nezavisna država?
- U protekle tri-četiri godine uspostavljen je redovan i dinamičan politički dijalog na visokom nivou. U dva navrata su kanadski ministri Džon Berd i Stefan Dion putovali u Srbiju, a prošle godine je u Otavi i u Torontu boravio prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Potpisan je Sporazum o strateškom partnerstvu, o zaštiti investicija, a ove jeseni biće potpisan i onaj o vazdušnom saobraćaju. Obeležili smo i 75 godina diplomatskih odnosa, a 2018. biće i 100-godišnjica otvaranja srpskog konzulata u Montrealu. Do kraja godine očekujemo susrete i ministara odbrane i spoljne trgovine Srbije i Kanade. Da odgovorim i na drugi deo pitanja. Saglasićemo se da istoriju srpske državnosti treba vezati za 8. i 9. vek, kasnije i za dinastiju Nemanjića ili carsku titulu Dušana 1346. godine. Moderna srpska država se stvara još od prvog srpskog ustanka 1804, nezavisnosti stečene na Berlinskom kongresu 1878. godine. Na kraju, Kraljevina Srbija je svoju državnost utkala u SHS i Jugoslaviju. Sa druge strane, Kanada je resore odbrane i spoljnih poslova dobila od britanske krune 1931. godine. Upravo zato smo sa Kanadom uspostavili diplomatske odnose tek 1941, dok sa drugima to baštinimo mnogo duže, kao sa Rusijom ili SAD sa kojima naredne godine obeležavamo 180, odnosno 140 godina. Hvala vam za priliku da napravim jedan ovakav istorijski osvrt, mislim da će to interesovati čitaoce "Vesti".
Srbi počinju da se doseljavaju u Kanadu krajem 19. veka i danas ih ima nekoliko stotina hiljada. Iako procentualno mali, ipak se često ističe da Srbi svojim višegodišnjim prisustvom Kanadu čine boljim mestom za život?
- To u svakoj prilici čujem od Kanađana. Postoji i izreka u Kanadi: "Ako hoćeš da rešiš problem, uzmi Srbina ili nekog drugog iz Centralne Evrope." Mislim da su stečeno iskustvo iz oba sistema, šire obrazovanje i želja za uspehom i dokazivanjem u novoj sredini ključ tog uspeha. Gotovo da nema naših ljudi koji su ovde na socijalnoj pomoći.
Srbi su ovde stizali iz svih krajeva bivše Jugoslavije, pa Vas u tom smislu pitamo da li iz Vašeg delokruga rada imate utisak da svi oni smatraju Srbiju kao svoju državu maticu, bez obzira na to iz kog kraja Balkana su pošli u daleki svet?
- Apsolutno ne pravim razliku među našim ljudima u odnosu na to odakle i kad su došli i koja im je obrazovna struktura. Srpska zajednica je ovde kao kopija mape srpskog življa iz cele bivše Jugoslavije. U tom smislu je sasvim jedinstvena. Lepo je što se ona u drugoj i trećoj generaciji otvara i prema Kanađanima. Puno smo Kanađana "usvojili" kroz srpsko-kanadske brakove.
Povratak uz biznis
Da li bogati Srbi, a njih je u Kanadi veliki broj, žele da svoj kapital ulažu u Srbiju, odnosno kakvi su rezultati postignuti na tom polju?
- Za dolazak ili poslovni uspeh skoro svih kanadskih kompanija u Srbiji zaslužni su i naši ljudi ovde u Kanadi. Takođe, jedna generacija koja se ovde situirala želi da se kroz otvaranje biznisa vrati u Srbiju. Za njih postoje posebni programi u Privrednoj komori ili razvojnoj agenciji Srbije. Ako bih morao da izdvojim nekoga, to bi svakako bio Milomir Glavčić iz Nijagara Folsa, koji je po raznim osnovama dao dosad oko šest miliona evra za grad i građane Kraljeva.
Srpska zajednica okuplja se uglavnom oko Eparhije kanadske Srpske pravoslavne crkve. Kakva je Vaša saradnja, kao zvaničnog predstavnika Srbije, sa Eparhijom kanadskom SPC?
- Imao sam čast i zadovoljstvo da prisustvujem ustoličenju episkopa kanadskog Mitrofana, kojom prilikom je i patrijarh posetio Kanadu i prvi put boravio u prostorijama Ambasade Srbije u Otavi. Sa vladikom Mitrofanom i svim poslenicima SPC u Kanadi smo u redovnom kontaktu i oko obeležavanja naših praznika ili organizacije konzularnih dana. Drago mi je da su razlike i problemi koji su postojali do njegovog imenovanja za vladiku u Kanadi prevaziđeni.
Dvojno državljanstvo
Koji su najčešći problemi s kojima se suočavaju ovdašnji Srbi, a koje pokušavaju da reše posredstvom ambasade Srbije?
- Dobro je što je značajno pojačan trend vađenja naših pasoša u Ambasadi i Generalnom konzulatu, kao i uvođenja u srpsko državljanstvo predstavnika mlađe generacije. Nije logično da u sopstvenoj zemlji boravite kao stranac. To se odnosi i na poreske olakšice, kao i svaku drugu uslugu ili pogodnost. Uvek apelujem na naše građane da, kad su već obe države to omogućile, treba iskoristiti to dvojno državljanstvo. Treba se integrisati i učestvovati i u političkom životu obe zemlje. Mislim da se tu treba ugledati na grčku ili italijansku zajednicu. Mi imamo tek jednog poslanika srpskog porekla u Parlamentu Kanade, Boba Bratinu, bivšeg gradonačelnika Hamiltona koji je i potpredsednik Grupe prijateljstva Kanada-Srbija.
Kosovo kamen spoticanja
Kanada je članica NATO-a i učestvovala je u bombardovanju Srbije 1999. godine, a priznala je i takozvanu državu Kosovo. Da li takva politika Kanade predstavlja problem u odnosima dve države?
- To što navodite je tačno, ali ne treba zaboraviti na savezništvo iz oba svetska rata, medicinsku misiju upućenu u Srbiju 1915, kao i pomoć u novcu i materijalu. Kanadska vojska je u odbrani srpskog življa u Medačkom džepu 1993. imala i poginulih i ranjenih. Setimo se i uloge generala Mekenzija u misiji UN u BiH i nepristrasnog držanja kanadskih plavih šlemova. Oko statusa Kosova i Metohije se, očigledno, "slažemo da se ne slažemo", ali Kanada podržava iznalaženje rešenja kroz dijalog Beograd-Priština i na naš zahtev je zadržala jedan broj svojih oficira i vojnika u okviru Kfora, čija je misija briga oko bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji.
Da li su rešeni problemi penzija na relaciji Srbija-Kanada?
- Jesu. Socijalni sporazum je stupio na snagu 1. decembra 2014. Rešavanje predmeta ide direktno između penzionih i socijalnih službi dve zemlje bez potrebe da se posao duplira kroz Ambasadu Srbije u Otavi ili kanadske ambasade u Beogradu. Dosad je rešeno više od 500 slučajeva i samo u jednom od njih je bilo potrebno da intervenišemo. Taj sporazum je veoma bitan za poslednju generaciju imigranata koji su došli devedestih godina prošlog veka. Ponosan sam da to tako dobro funkcioniše.
Kako sarađujete sa ambasadorima drugih zemalja nastalih iz bivše Jugoslavije?
- Odnosi sa predstavnicima bivših jugoslovenskih republika su vrlo korektni, posebno na ličnom nivou. To se naročito odnosi na ambasadore iz BiH, koji su po ustrojstvu njihove diplomatske mreže uvek iz Republike Srpske - kazao je za "Vesti" Mihailo Papazoglu, ambasador Srbije u Kanadi.
