"Vesti" u Australiji: "Zajmovi za lažove" pretnja ekonomiji
Što se australijskih stambenih zajmova i tržišta tiče, ima mnogo prognoza, ali je samo nekoliko pozitivnih. Kao najozbiljnije upozorenje, međutim, čini se podatak da je skoro trećina kredita u stvari "zajam za lažove" - dat na osnovu netačnih podataka koje je podnosilac zahteva naveo. Ovo upozorenje stiže od globalnog bankarskog giganta UBS koji je prvi put ove godine analizirao stvarno stanje korisnika zajmova.
Ono što je otkriveno jeste - naširoka primena lažnih podataka. A posledice su ogromne: ne samo što takav korisnik zajma možda nije u stanju da ga otplaćuje, već njihov veliki broj ugrožava stabilnost banaka koje takve zajmove izdaju.
Analizom je obuhvaćeno više od 900 osoba koje su ove godine podigle stambeni kredit. Rezultat: samo 67 odsto njih odgovorilo je da je njihov zahtev "u potpunosti tačan i odgovara činjenicama". Tokom prošle godine takvih je bilo 72 odsto.
Podaci
Najveći procenat zajmova izdatih na osnovu netačnih podataka, ili "zajmova za lažove", jeste kod ANZ banke - 45 odsto.
Kad je reč o područjima, nije iznenađenje da su dva najskuplja stambena tržišta, NSNj i Viktorija, takođe i dva terena gde je procenat nepošteno prikazanih podataka i najviši - oni čine trećinu ukupno izdatih zajmova.
Većina netačnih podataka su tzv. nevine laži, a ne baš potpuna obmana. Tako je četvrtina anketiranih kazala da su im zahtevi za kredit bili "najvećim delom tačni i da su odgovarali činjenicama". Samo osam odsto je priznalo da su podaci tek "delom tačni i odgovaraju činjenica", dok je jedan odsto odbilo da odgovori na pitanje.
UBS veruje da je stanje gore nego što su anketirani priznali i da je procenat kreditnih zahteva zasnovanih na lažima veći, ali ljudi ne žele to da priznaju, čak ni kad su anonimni.
Imajući u vidu prosečan obim stambenih kredita u Australiji, UBS računa da je, u novcu, oko 500 milijardi dolara još neotplaćenih zajmova dato na osnovu netačno prikazanog prihoda, imovine, postojećeg duga ili troškova korisnika zajma.
Sa nešto manje od 1,7 biliona (hiljadu milijardi) duga za stambene kredite, to znači da je 29 odsto još neotplaćenih zajmova dato na osnovu netačnih podataka. To dalje čini 18 odsto celokupnog duga privatnog sektora Australije.
Gde ljudi najviše lažu? Najčešće u prikazivanju troškova života (30 odsto). Na drugom mestu je umanjivanje ostalih dugova (15 odsto) ili prikazivanje većih prihoda ili imovine od stvarnih - takođe u 15 odsto slučajeva.
U normalnim okolnostima, u finansijskom svetu se računa da bi neki podnošljivi prosek netačno prikazanog stanja pri podnošenju zahteva bio između 10 i 12 odsto. Postojeće stanje u Australiji je, očigledno, znatno lošije od toga i zato UBS upozorava da su ovdašnje banke, u slučaju kraha na stambenom tržištu, ranjivije nego što većina ljudi misli.
"Mnogi ljudi su prihvatali inflatorne cene kuća kao konačne i bili spremni da netačno prikažu svoje stanje kod podnošenja zahteva, da bi bili sigurni da će dobiti kredit", upozorava UBS.
Investiciona banka takođe upozorava da bi gubici banaka na ovim kreditima mogli da budu veći nego što se očekuje samim tim što su korisnici zajmova u mnogo lošijem položaju nego što u bankama za njih veruju. Ako bi stambeno tržište počelo da pokazuje negativna kretanja, to bi imalo posledice po celokupnu australijsku ekonomiju.
