Šta naši ljudi u Nemačkoj misle o lečenju marihuanom?
Od marta ove godine nemački zakon dozvoljava da lekari mogu legalno da prepišu marihuanu na recept. Cilj je bio da se pacijentima koji pate od hroničnih bolova omogući da ih lakše podnose. Međutim, posle svega pet meseci od donošenja pokazalo se da je zakon potpuni promašaj i dodatni problem za mnoge teško obolele pacijente. Pitali smo naše zemljake šta misle o ovj aktuelnoj temi,.
Marina Dujković radi kao medicinska sestra u nemačkom Landshutu i rado se odazvala molbi "Vesti" da prokomentariše upotrebu marihuane i kanabisa u medicinske svrhe.
- Moje mišljenje na ovu temu je podeljeno - kaže Marina Dujković, medicinska sestra iz nemačkog Esena. Moram priznati da sam, kao medicinski radnik, bila zgrožena kada sam prvi put čula za upotrebu kanabisa u lečenju nekih bolesti. Pitala sam se, zar je došlo do toga da i pored moderne medicine i svega što nam ona pruža nema drugog leka. Čak sam i upoznala jednu bolesnu devojku koja je primenjivala kanabis da bi se izlečila, ali bezuspešno. Međutim, razumem da kada se čovek nađe u takvoj situaciji da mu ništa ne pomaže, da mu biva sve gore, treba se raspitati i za alternativu, možda postoje šanse. U svakom slučaju mislim da lečenje kanabisom nije dovoljno ispitano i da svakako treba biti oprezan jer posledice mogu biti ozbiljne.
Često se desi da ljudi samo umisle da im nešto pomaže. Bolest i terapiju treba objektivno sagledati i odluku doneti uz stručnu pomoć - ističe Marina Dujković.
Saša Marković, fizioterapeut iz Dortmunda: Ublažava bolove
Već niz godina Saša Marković, radi kao fizioterapeut u poznatom centru za rehabilitaciju Reha Stadtkrone Ost u Dortmundu. U timu je od 13 fizioterapeuta iz oblasti ortopedije, hirurgije i neurologije.
- Nisam stručnjak za tu oblast - kaže Saša, ali znam i imam dosta pacijenata različitih dijagnoza koji marihuanu i kanabis koriste mogu reći dosta uspešno. Bolesti koje se mogu marihuanom ili njenim derivatima lečiti, poput ulja, su neurološke, kancerogene, reumatične i razne vrste hroničnih bolova nepoznatog ili poznatog porekla. Većina njih uzima ih u formi tableta gde nema halucinogena THC te samo canabinoidi koji deluju na ćeliju kao markirant (obeležava bolesnu ćeliju). U prirodnoj formi znači unošenje inhalacijom više koriste pacijenti koji nemaju apetit ili jake bolove. Autohtona istraživanja pokazala su da može da bude uspešna prevencija protiv raznih kancerogenih ćelija. Najnovija istraživanja koja su sprovedena u kombinaciji sa metadonom i hemioterapijom - kaže naš sagovornik.
- Ono što je veoma važno - napominje Saša - upotreba marihuane i kanabisa ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude svima pristupačna. Efekti su različiti na primer: pacijent sa multipleks sklerozom koji ima spastično stanje i ne dozvoljava mu kretanje posle upotrebe preparata bolje se kreće, neko ko ima bolove i upotrebljava marihuanu ili kanabis ima manje bolova i bolji su od hemijskih (farmaceutskih) lekova jer su prirodni. Marihuana nije kardinalni lek, ali je odličan u sprečavanju nekih teških simptoma.
Spasoja Stefanović biznismen iz Hanovera legalizaciju marihuane i njeno svrstavanje u grupu lekova koje leče rak vidi kao pozitivan korak "uštogljene" nemačke administracije koja bez prethodno iscrpnog proučavanja teško donosi bilo kakve propise koji bi trebalo da regulišu nešto što je nedovoljno ispitano.
- Holandija i Švajcarska već odavno marihuanu tretiraju kao lek. I ovde je pritisak javnosti bio veliki pa su zakonodavci morali da popuste, ali proći će još dosta vremena da se ona ravnopravno nosi sa već odavno prihvaćenim medikamentima i metodama lečenja. U pitanju su i cene, jer na marihuani svi hoće da zarade, a i osiguravajuća društva gledaju da što manje plate. Zbog marihuane će morati da se menjaju i neki drugi propisi. Ako je marihuana jeftinija, a bolja od tradicionalnih lekova, onda će bolesničke blagajne lekarima morati da promene i kvote za izdavanje lekova, a moraće i neki drugi propisi da se menjaju i prilagođavaju. Nelogično je da marihuanu legalizuju kao lek, a kažnjavaju one koji je sade - smatra Stefanović.
- Mislim da marihuani put treba da bude otvoren, a trebalo bi da bude pristupačna svima kojima je potrebna, a ne samo onima koji imaju novca da je plate. Uostalom, bolnice beleže suficit, a pacijenti moraju sve da plaćaju ili da se odriču lečenja - dodaje Stefanović.
Bojan Golemović, student Filozofskog fakulteta u Jeni, smatra da najveći problem upotrebe marihuane u medicinske svrhe, predstavljaju administrativne prepreke koje postavljaju države.
- Taj problem je prisutan i u zemljama koje su korišćenje marihuane legalizovale, i trebalo bi ispitati koji je to faktor koji onemogućava čovečanstvu da dođe do ovog jeftinog i višestruko korisnog leka. Istina, konoplja spada u lake droge, ali je njeno štetno dejstvo na čovekov organizam mnogo manje nego, recimo, duvana ili alkohola, a pomaže, čula sam, u lečenju opasnih bolesti kao raka, multiple skleroze, kronove bolesti i mnogih druge. To je dokazao Amerikanac Rik Simpson o čijem radu sam mnogo čitao. Siguran sam da iz konoplje može da se dobije širok spektar korisnih ekstrakata, širi nego što je do sada poznato i zato se treba posvetiti radu na istraživanju ove čudesne biljke - siguran je Golemović.
Slavica Milutinović, ekonomista iz Bremena, izučavala je još pre nekoliko godina literaturu o dejstvu ove psihoaktivne droge koja kod konzumenata izaziva promene emocija koje mogu biti pozitivne, ali i negativne i vrlo štetne.
Ona svoja saznanja objašnjava ovako:
- U kojoj meri je konoplja štetna još nije potpuno istraženo. Činjenica je da u svetu do sada nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj izazvan prekomernim konzumiranjem proizvoda od konoplje. Legalizacija upotrebe kanabisa bi odstranila mnoge probleme. Konzumenti bi osim legalne kupovine bili zaštićeni, informisani, a rizik da učestvuju u kriminalnim radnjama bi bio smanjen. A u medicinskoj oblasti marihuana može da bude od velike koristi. Meni je, recimo, poznato da odlično ublažava bolove kod hroničnog artritisa.
U psihoterapijama bi se dobro primenjivala, jer deluje psihoaktivno. Marihuanu bi trebalo prodavati u apotekama u većim koncentracijama i u drogerijama niskodoziranu za svakodnevnu upotrebu - smatra ona.
