Rusija pred izbore: Vašington sprema "obojeni scenario"
Kakve zavere kuje Vašington uoči predsedničkih izbora u Rusiji? Hoće li se i na koji način SAD umešati u ruske izbore? Može li Vašington da ostvari svoj stari san: organizuje moskovski Majdan i skine Putina sa vlasti? To su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u ruskoj javnosti uoči predsedničkih izbora zakazanih za mart iduće godine.
Ruski politikolozi nemaju dilemu - Sjedinjene Države se aktivno spremaju za ruske izbore i pokušaće na sve načine da se umešaju u izbornu kampanju. Više od svega vašingtonske jastrebove iritira ruski predsednik i spremni su da učine sve samo da mu vide leđa.
I zvanična Moskva je uverena da će Sjedinjene Države pokušati da se mešaju na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji, ali ističe da to neće dozvoliti.
Vašington, međutim, uverava Moskvu da nema nameru da se meša, ali u takva obećanja niko ne veruje. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je nedavno izjavio da je to "u američkoj tradiciji“, a da oni možda to "čak i ne smatraju mešanjem, jer im je, moguće, ušlo u krv”.
Ruska stručna javnost ističe da u te svrhe SAD koriste najrazličitije tehnologije, mehanizme i instrumente. Očekuje se da će Vašington mobilisati nevladine i nekomercijalne organizacije, medije i blogosferu kako bi diskreditovao proceduru i rezultate glasanja, mada malo ko u Moskvi veruje da je američka propaganda sposobna da ostvari zamišljeno.
Pročitajte još:
* Rjabkov: Nema "hladnog rata" između Rusije i SAD
* Uskoro se rešava sudbina ruskih diplomata u Americi
* Tramp zahvalio Putinu što je izbacio američke diplomate iz Moskve
Kako ubediti Ruse da je Putin kriv za sve
Eksperti su uvereni da je na smenu vlasti u Rusiji usmerena i sva politika antiruskih sankcija. Neprestano jačanje sankcija je, kako objašnjavaju, nastavak politike mešanja SAD u poslove drugih zemalja. Sve te sankcije imaju za cilj da izazovu nezadovoljstvo kod Rusa vlašću i konkretno - Vladimirom Putinom. Drugim rečima, cilj takvih akcija je da uzdrmaju Rusiju iznutra.
Američki stratezi razvijaju političke tehnologije kojima pokušavaju da ubede Ruse da su svi njihovi problemi i teškoće posledica "loših poteza" Kremlja, pre svega predsednika zemlje i da je Putin kriv za sve. Međutim, ruski analitičari ističu da svi pokazatelji govore o tome da se situacija u ekonomiji i socijalnoj sferi poboljšava zahvaljujući radu ruskih vlasti na svim nivoima. Vlast, a na prvom mestu predsednička, kako kažu, čini sve da operativno rešava glavne probleme stanovništva.
I poslednja odluka Vašingtona da ograniči izdavanje viza ruskim građanima u Moskvi se takođe tumači kao pokušaj SAD da demonstrira svoju silu, izazove nezadovoljstvo kod dela građana i pokaže navodnu "nepromišljenost"ruskih vlasti.
Sa druge strane, u Moskvi ne zaboravljaju da je mešanje u poslove drugih država, "organizovanje obojenih revolucija" i svrgavanje režima stara praksa Amerikanaca. Takvi tzv. "projekti" za rušenje legitimnih vlasti su u zemljama bivšeg SSSR-a, Bliskog Istoka, Afrike, Azije i Latinske Amerike doveli do haosa, ratova i masovnih katastrofa. Primer je Islamska država - teroristička organizacija, "rođena" u senci agresije SAD na Irak.
Obojene revolucije - od Miloševića, pa nadalje
Nije slučajno Vladimir Putin, nastupajući na Generalnoj skupštini UN pre skoro dve godine i govoreći o međunarodnom terorizmu, uzrocima i posledicama, zapadne lidere upitao: "Da li makar sada shvatate šta ste uradili?!“
Jedan američki novinar je čak izbrojao da su SAD od svgravanja Slobodana Miloševića organizovale najmanje 64 "obojene revolucije"u svetu.
Rusi su narod koji nema kratko pamćenje. Oni se sećaju kako se Vašington mešao i u prošle predsedničke izbore u Rusiji, a i u one pre. O tome je Putin govorio i u nedavnom intervjuu Oliveru Stounu. On, doduše, nije hteo da otkriva detalje tih procesa, ali je pričao o tome kako su u to bile umešane američke diplomate, koje su oko sebe okupljale opoziciju, finansirali je i išle na različite opozicione mitinge.
"I 2000. i 2012. godine - uvek je toga bilo. Ali 2012. posebno agresivno. Neću ulaziti u detalje“, rekao je Putin.
Putin je to pitanje pokretao i u razgovorima sa tadašnjim američkim predsednikom Barakom Obamom i državnim sekretarom Džonom Kerijem.
"Teško nam je bilo čak i da zamislimo da diplomatsko osoblje može na tako agresivan način da se uključi u predizbornu kampanju u Rusiji. Diplomatski kor bi trebalo da se bavi drugim poslovima, trebalo bi da uspostavlja međudržavne odnose“, dodao je ruski predsednik.
Džakovi para
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je takođe nedavno podsetila i kako su SAD devedesetih godina prošlog veka potrošile oko pet milijardi dolara na mešanje u unutrašnje stvari Rusije i kako je obaveštajni personal Ambasade SAD, na čelu sa Majklom Sulikom, nekoliko noći bukvalno spavao na džakovima sa parama. Taj novac je potom iz Ambasade odvožen stranim vozilima i predavan nekim (ruskim) partijama i privatnim licima.
"Šta su tada sponzorisali tim novcem - mislim da ćemo i to kad-tad saznati. Sve sa konkretnim imenima, datumima i mestima viđanja“, istakla je Zaharova.
I prvi čovek ruske obaveštajne službe, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev je nedavno upozorio da zapadni umovi nisu odustali od sprovođenja planova za realizaciju "obojenih scenarija"u Rusiji.
"’Obojene revolucije‘ su već tradicionalni instrument politike određenih zemalja koje za cilj imaju narušavanje državnosti i gubitak suvereniteta pod izgovorom demokratizacije… Zapadni konstruktori nisu odustali od planova za realizaciju ’obojenih scenarija‘ u našoj zemlji. Istovremeno, oni se ne libe izbora metoda pritiskanja protestnih raspoloženja - od spekulacija o privremenim teškoćama socio-ekonomske prirode do otvorenih laži“, rekao je on.
Zapadna podrška "nezavisnim medijima“
Patrušev je istakao da Zapad povećava pokušaje propagandne aktivnosti u Rusiji uz pomoć interneta.
"Talas aktivnosti opozicionih snaga primećuje se uoči savezne izborne kampanje. Nije slučajno da Zapad izdvaja finansijska i materijalna sredstva za nevladine organizacije u Rusiji i stvara tzv. ’nezavisne‘ medije na ruskom jeziku. Istovremeno se povećavaju pokušaji propagandne aktivnosti na teritoriji Rusije preko interneta“, istakao je Patrušev.
On je naglasio da su pokušaji "obojenih revolucija" u Rusiji beznadežni, jer vlasti u potpunosti kontrolišu situaciju.
Kako Rusija ne bi postala poprište "obojene revolucije"u Parlamentu je formiran i privremeni odbor za zaštitu državnog suvereniteta i borbu protiv mešanja u unutrašnje poslove Rusije. Cilj je preduzimanje koraka za borbu protiv rusofobije i pokušaja mešanja u ruske unutrašnje poslove i destabilizacije zemlje.
Mihail Moškin, zamenik urednika političke rubrike ruskog lista "Vzgljad“, kaže da u Rusiji uslova za događaje poput Majdana ili čak Tahrira - "nema i ne može biti“. Ekspert podvlači da zapadna informaciona kampanja protiv ruskog rukovodstva neće dovesti do "obojene revolucije"u Rusiji.
"Šta je zapalilo Ukrajinu? Ne tako značajna odluka predsednika Janukoviča da ne potpiše Sporazum o pridruživanju EU. Međutim, u ruskom informativnom prostoru ima daleko ozbiljnijih izazova, raskrinkavanja i skandala, ali nijedna od tih informacionih bombi nije proizvela sličan efekat. To se nije dogodilo zbog stabilnosti ruskog političkog sistema u celini“, rekao je Moškin za Sputnjik.
Neki ruski analitičari su još ranije govorili o tome da Kongres SAD izdvaja oko 700 miliona dolara za izborne procese u Rusiji, i to je, prema njihovim rečima, suma koja je javna, ali "niko neće otkriti budžet koji izdvajaju obaveštajne službe i Bela kuća direktno“.
Međutim, čak i da Amerikanci primene svoje mehanizme teško da će uspeti da utiču na izborni rezultat. Putin se doduše još nije kandidovao za predsedničke izbore, ali najnovije ankete pokazuju da Putinov rad na mestu predsednika podržava čak 83 odsto Rusa.
