Nemačka: Centar za bogate, prosečnima periferija?!
Porodica Kalimanović već 10 godina, od kako su se iz Getingena preselili za Berlin, stanuje na samoj periferiji prestonice, u predgrađu Helerzdorf, oko 30 kilometara udaljenom od centra. Stan površine 55 kvadratnih metara penzioneri Jusuf i Dragica plaćaju 450 evra stambenom koncernu DeGeWo, vodećem stanodavcu u glavnom gradu Nemačke. U cenu je uračunato i grejanje.
Pre oko pet godina plaćali su i manje, 380 evra, ali su na zgradi urađeni toplotna izolacija i zamenjeni su prozori, pa je kirija podignuta. Bračni par iz okoline Glamoča nema nameru da se seli, jer su kirije svuda previsoke, a oni su se već navikli na život u ovom delu grada. DeGeNjo se obavezao da u narednom srednjoročnom periodu neće podizati cene. Kažu da u blizini imaju još zemljaka, pa imaju sa kim da popričaju, a ionako ne izlaze često, pa im lokacija u potpunosti odgovara.
Jedan drugi naš bračni par iz Berlina ispričao je za "Vesti" svoje iskustvo sa kirijom u Miteu, u kojem je stanovanje poslednjih godina postalo privilegija bogatih. Oni su se pre sedam godina uselili u stan od 115 kvadrata i još tada teško "svarili" kiriju od 1200 evra, ali su zbog brojnih povoljnosti računali da ostanu dok sinovi ne završe studije i onda nađu manji stan koji će srazmerno manje da plaćaju.
Basnoslovne kirije
Bezizlazne situacije
U Hamburgu nije mnogo drugačije nego u Berlinu, s tim što tamo "Udruženje za novu socijalnu stambenu politiku" zahteva da se socijalno ugroženi ne teraju na selidbu, nego da umesto njih rastuće kirije privremeno preuzmu nadležni organi. Trenutno se siromašna domaćinstva primoravaju da traže jeftinije stanove (prošle godine je bilo 1.126 porodica), ali to obično ostaje bez uspeha, jer velika potražnja na tržištu vodi ka porastu kirija baš kod najpovoljnijih stanova. Na taj način sve više porodica dolazi u bezizlaznu situaciju.
Međutim, ispostavilo se da u međuvremenu za duplo manji stan (pristojan, a ne ruinu) treba da plate istu ili još veću kiriju od trenutne?! Toga je, naravno, svestan i njihov stanodavac koji može da dobije duplo više novca za pomenuti stan i pokušava da ih na sve načine otera.
Krajem godine je podneo obračun po kome duguju 5.000 evra retroaktivno za komunalije ("Nebenkosten") i najavio povećanje kirije na 1.400 evra! Par je uključio prijatelja advokata koji je sročio pismo tako da se stanodavac (bar za sada) povukao, ali priča ovim nije završena, jer se on sigurno neće pomiriti da gubi na kiriji u Miteu, gde je cena kvadrata u novogradnji od 7.000 pa sve do basnoslovnih 38.000 po metru kvadratnom u blizini Brandenburške kapije!
Ova dva primera ilustruju ono što je tipično za Berlin i veće gradove: Porodice sa prosečnim primanjima i penzioneri se uveliko sele na periferiju, za one koji još uvek opstaju u centru samo je pitanje dana kada će biti proterani. Akutna kriza sa stanovima i kirijama koja pogađa najviše prestonicu i veće gradove u Nemačkoj ne prolazi, pa je uoči saveznih izbora ovog septembra to postala jedna od udarnih tema za političke partije. Svaka od njih smatra da baš ona ima rešenje kako da zaustavi haos u ovoj oblasti.
Međutim, iako je gradnja stanova porasla, problem ni izdaleka nije rešen. Prema istraživanju "Berliner cajtunga" kirije su samo za protekle dve godine porasle za 10 procenata. Poslanica Zelenih Renate Kinast je prokomentarisala da je to "za većinu društva jednostavno neodrživo" i pozvala se na tzv. "kočnicu za kirije" o kojoj se stalno govori, ali očito da ta "kočnica ne koči", kako je rekla.
Ova mera predviđa da stanodavac za novu kiriju ne može da traži više od 10 odsto od uobičajene kirije u tom kraju, a izuzetak su sanirani stanovi i novogradnja gde ne postoje limiti. Međutim, većina stanodavaca se toga ne pridržava u praksi.
Zarada za profitere
"Ugrožena" naselja
Najviše ugroženih je u okruzima Mite, Tempelhof-Šenenberg, Nojkeln i Pankov. Samo u decembru je grad za nužni smeštaj izdvojio 11,4 miliona evra, što je šest puta više nego u januaru 2012. godine. Po jednoj familiji to je iznosilo 1.118 evra u kasama vlasnika smeštaja, ili po glavi oko 620 evra.
Poređenja radi: Grad je utvrdio gornju granicu za bruto "hladnu" kiriju za socijalno ugrožena domaćinstva od 448 evra, a za dve osobe je odobreno maksimalno 538 evra. Ukoliko kirija pređe gornju granicu, primaoci Harc 4 su primorani da štede na stvarima kao što su jelo i odeća. Mnogi od njih ne mogu da plate račune i zadužuju se.
Uz to dolazi da hiljade porodica koje imaju mala primanja ili dobijaju socijalnu pomoć ne mogu da plate stanove ni u najnepopularnijim delovima grada. Za gradske vlasti je to takođe problem, jer moraju sve dublje da zagrabe u budžet kako bi zbrinule one kojima je pomoć najpotrebnija.
Podaci Savezne agencije za rad, do kojih je došao portal RT, govore da su komune u decembru prošle godine morale da zbrinu širom zemlje 16.400 porodica koje su ostale bez krova nad glavom u pansione, hotele ili druge smeštaje. To je četiri puta više nego pre pet godina.
Samo od avgusta do kraja prošle godine je broj porodica koje žive u nužnom smeštaju porastao za 3.700. Troškovi su takođe porasli, pa su okruzi i gradovi izdvojili u ove svrhe više od 13 miliona evra u decembru prošle godine, što je preko pet puta više za poslednjih pet godina.
Od svega toga najviše profitiraju vlasnici smeštaja, koji su na istoku zemlje kasirali za svaku od 12.500 porodica u proseku oko 900 evra, a na zapadu oko 600 evra. Ovim se ponovo potvrđuje pravilo da u današnje vreme bogati postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji.
Naročito alarmantno je u Berlinu, gde je "prestonica beskućnika" samo prošlog decembra morala da obezbedi 10.200 tzv. nužnih smeštaja za 18.400 osoba upućenih na socijalnu pomoć Harc 4. U ovom gradu ubrzano raste broj porodica bez stanova, koji je za poslednjih godinu i po udvostručen.
U jednoj studiji Humbolt univerziteta Berlin iz 2015. godine govori se o "regularnom proterivanju". Stanodavci pri najmanjem zakašnjenju sa plaćanjem kirije odmah daju otkaze kako bi svoje stanove izdali po još većim cenama.
Iako je Nemačka zemlja statistike, navodi portal RT, ipak na nivou cele zemlje nema podataka koliko je stanara nasilno isterano iz stanova, ali se još 2013. godine upozorava na masovan rast. U 2012. je bilo oko 70.000 porodica koje su prinudno uz pomoć sudskog izvršitelja i policije izbačeni iz stanova, što je dnevno skoro 200 prinudnih iseljenja, i to pretežno siromašnih domaćinstava.
Takođe, ni broj beskućnika u Nemačkoj nije poznat, ali je procena savezne organizacije za pomoć onima bez stanova iz 2014. godine bila da ih ima više od pola miliona bez smeštaja. Mnogi od njih ne dobijaju ni socijalnu pomoć, tako da su ove mračne cifre sigurno još veće.
