Svetski mediji o situaciji u regionu: Počinje bitka za Balkan
Turska i Rusija brzo razvijaju svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi, dok austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc poziva EU da dovede Balkan u svoju orbitu, piše ugledni nemački biznis magazin "Handelsblat".
Dopisnik "Handelsblata" Andre Balin u svojoj analizi navodi da bi sledeća evropska kriza, kao i mnoge pre, mogla početi na Balkanu. On piše da EU i NATO pokušavaju da približe zemlje poput Srbije i Crne Gore u svoju orbitu, ali da se suočavaju sa konkurencijom Amerike, Rusije, Turske, pa čak i Saudijske Arabije.
Teška kategorija
Teret rusofobije
Rusiju Zapad optužuje i za negativnu ulogu u drugim balkanskim državama. Pre svega za navodnu prorusku državnu zaveru u vreme crnogorskih izbora za šta će se ove godine suditi optuženima, a što Rusija odbacuje kao apsurd.
Makedonija želi da ubrza pristupanje NATO-u. Ministarka odbrane Radmila Šekerinska optužila je Rusiju da pokušava da stekne uticaj na makedonsku politiku i bezbednost. Moskva je i te optužbe odbacila kao rusofobiju.
"Handesblat" kao i drugi svetski mediji podseća da je u prošlosti Balkan često bio polje na kojem su nadmoćne sile odmeravale uticaj. Vekovima su se Habzburzi suočavali sa Osmanlijama, a zatim je to radio Zapad sa Sovjetskim Savezom. Danas, Turska i Rusija su glavni rivali EU za uticaj.
Za Tursku, Balkan predstavlja emocionalnu i racionalnu privlačnost. Vekovni turski vladari ostavili su muslimanske manjine i kulturno i arhitektonsko nasleđe. Mnoge istorijske spomenike sada obnavljaju agencije turske vlade.
Ali Turska takođe vodi težak ekonomski program. Poslednjih meseci su se videle značajne turske rudarske investicije na Kosovu i saradnja aviokompanije sa Albanijom, kao i novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Bosnom, potpisan u maju. U javnim saopštenjima Turska uzima na sebe ulogu stabilizirajućeg faktora u regionu.
Rusija je još jedan igrač teške kategorije na Balkanu. Moskva ima naročito bliske odnose sa svojim tradicionalnim saveznikom Srbijom, i to ne samo zahvaljujući zajedničkoj slovenskoj kulturi i pravoslavnoj religiji. Ankete pokazuju da je većina Srba proruski nastrojena i negativno se odnose prema NATO-u koji je 1999. godine teško bombardovao zemlju. Prilikom nedavne posete zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin insistirao je da "Srbija nikada neće postati članica EU."
Kineski džin
Moguće napetosti koje proizlaze iz turske i ruske politike na Balkanu mogu se videti i u Bugarskoj. U toj zemlji Ankara podržava novu stranku turske manjine Dosta, s obzirom na to da staru partiju bugarskih Turaka smatra previše bliskom Rusiji. Lider Dosta, Lutfi Mestan, redovno se sastajao sa vodećim članovima turske vladajuće partije AKP, kao i sa samim turskim predsednikom Erdoganom.
Kasni i Nemačka
Od 2014. godine Nemačka je preuzela vodeću ulogu u promovisanju odnosa EU s balkanskim državama, podstičući reforme i saradnju u onom što je poznato kao Berlinski proces. Međutim, postignut je mali napredak, pa je nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel ovog leta pozvao na sprovođenje programa Berlinski proces plus, sa specifičnim ciljevima pomoći i integracije.
I Kina vidi svoju ulogu u regionu, prvenstveno kroz svoj ogromni infrastrukturni projekat Put svile, koji ima za cilj poboljšanje tranzita za svoju robu preko evroazijske kopnene mase. Prema tom planu, Peking planira da uloži oko 10 milijardi evra u 16 zemalja jugoistočne i istočne Evrope.
Evropa sedi i gleda
I austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc upozorio je na rastući uticaj Turske i Saudijske Arabije.
- U Sarajevu i Prištini, na primer, žene su plaćene kako bi javno nosile burke. Ne možemo da gledamo i ne radimo ništa. Tenzije unutar država Zapadnog Balkana su i dalje visoke, ali i između njih.
Moramo nastaviti da igramo aktivnu ulogu u ovom ključnom regionu tako što ćemo pružiti kredibilnu perspektivu članstva u EU - rekao je Kurc i zatražio ubrzanje integracije preostalih balkanskih zemalja u EU, kako bi se Turska i Rusija zadržale van regiona.
Kurc je rekao da druga važna pitanja, poput Bregzita ili migracija, ne bi trebalo da odvraćaju EU od Zapadnog Balkana.
