Zašto korporacije sklapaju tajne ugovore sa državama (1): Ugovori o zaštiti ulaganja su klopka!
Velike korporacije sa vladama zemalja, među kojima je i Srbija, sklapaju tajne ugovore. Reč je o ugovorima o zaštiti tajnih investicija koji predstavljaju svojevrsnu omču oko vrata za države, vlade i stanovništvo.
Ovim korporacije zarobljavaju države i stavljaju se iznad demokratski izglasanih zakona i ustava.
U tim dokumentima se vlade obavezuju da će garantovati investitoru profit koji je on projektovao. Ukoliko je profit ispod projektovanog, korporacija po ugovoru o zaštiti investicija može da tuži državu jer tamo piše da su za sporove nadležni arbitražni sudovi, zapravo privatni, u kojima sede poslovni advokati.
Ti sudovi redovno i s malo izuzetaka presuđuju u korist korporacija. Državni sudovi tu nemaju šta da kažu, niti su nadležni.
Fijat i Srbija
To znači da ako je korporacija, na primer, pretrpela štetu zbog štrajka, ili odluke vlade da sprovede inflaciju domaće valute ili tome slično - korporacija - u načelu - može da tuži državu i da traži da joj plati odštetu.
Ovi ugovori omogućavaju korporacijama da posluju skoro bez rizika.
Šta sadrži ugovor između Fijata i Srbije za sada je tajna, ali možemo imati približnu predstavu o tome ako vidimo šta se događalo sa latinoameričkim državama. Niko ne može da isključi da će Srbija morati Fijatu da plati odštetu zbog gubitaka prouzrokovanih štrajkom ili da je prunuđena da sklapa nagodbu sa ovom korporacijom kako bi izbegla tužbu. Sudeći po primerima latinoameričkih, ali i drugih država - to bi mogla da bude suština velike tajne oko ugovora sklopljenog u vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića.
Red za plaćanje odštete
Primeri Urugvaja, Argentine, Ekvadora i ostalih država vrlo dobro ilustruju ovu politiku poništavanja država i vraćanja pravosuđa u feudalno doba. Bivši urugvajski predsednik, inače lekar kancerolog Tabare Vaskez, u vreme svog predsedničkog manadata od 2005. do 2010.
godine vodio je oštru kampanju protiv pušenja zabrinut zbog visoke stope smrtnosti od raka na plućima. Donet je zakon o obaveznom prostoru za nepušače, upozoravajućim porukama na paklicama cigareta, zabranjeno je reklamiranje duvana, uvedene visoke takse i ujednačeno bezlično pakovanje za cigarete. Ove mere dale su dobre rezultate, stopa smrtnosti se smanjila, broj pušača među mladima je opao za 44 odsto.
Argentina surovo kažnjena
Argentina je najgore prošla jer su investitori protiv te zemlje 2012. godine pokrenuli 54 sudska procesa na osnovu ugovora o zaštiti investicija. Razlog: finansijska kriza u koju je Argentina potonula 1998. godine da bi vlada konačno našla izlaz i oporavila privredu tako što je 2002. devalvirala nacionalnu valutu pezos. Ove mere su bile uspešne i bile su u opštem interesu, ali su strani ulagači zbog njih bili na gubitku. U devet procedura investitori su pred arbitražnim sudovima dobili procese. Argentina je morala da im plati odštetu od 1,7 milijardi dolara zato što je vodila monetarnu politiku u javnom interesu. Sa ostalim investitorima postignut je dogovor o iznosu nadoknade čija visina nikada nije objavljena.
Već 2010. godine švajcarsko-američki proizvođač cigareta "Filip Moris" tužio je Urugvaj da mu plati 25 miliona dolara kao nadoknadu za gubitke nastale zbog strogih zakona protiv pušenja. Borba pred sudom između duvanskog giganta i latinoameričke državice od tri i po miliona stanovnika trajala je godinama. Na kraju je Urugvaj izašao kao pobednik iz ovog teškog duela jer je arbitražni sud Svetske banke (Ciadi) lane presudio u korist države.
Međutim, Ekvador je po presudi arbitražnog suda morao da plati 2,2 milijarde dolara Oksidental petroleumu na ime odštete zbog prekida ugovora.
SUTRA - Zašto korporacije sklapaju tajne ugovore sa državama (1): Privatni sudovi jači od država
