Kina hvata Indiju za "kokošji vrat" - mogla bi da dobije "nuklearnu pečurku"
Indija i Kina, dve ekonomije koje beleže najbrži rast, vekovima se bore za hegemoniju u Aziji. Dok Peking gradi lanac baza oko Indijskog okeana, Nju Delhi vežba odbranu sa Amerikom i Japanom.
Poslednja dva meseca u svetskim medijima se često može čitati o novom-starom žarištu u Aziji, sukobu Kine i Indije.
Između dve najmnogoljudnije države na svetu razbuktao se konflikt zbog malog komada zemlje ispod Himalaja koji se nalazi na granici između Kine i Butana.
Borba za teritoriju
Sve je počelo 6. juna, kada su u sporno područje Dokalam ušli kineski vojni inženjeri i počeli da grade put prema Butanu.
To je odmah izazvalo protest suseda, saveznička indijska vojska se umešala (Delhi ima potpisan sporazum sa Butanom o čuvanju granica) i istisnula jedan deo Kineza.
Pročitajte još:
* "Priče da u nuklearnom ratu nema pobednika nisu tačne"
Međutim, Peking je uskoro poslao pojačanje u ovo područje.
Delhi se plaši da bi preuzimanjem Dokalama mogao biti doveden u pitanje uski pojas Siliguri, poznatiji kao "kokošji vrat" (u nekim delovima je širok samo 30 kilometara) kojim je više indijskih država povezano sa centrom.
Kinesko Ministarstvo inostranih poslova izdalo je saopštenje u kome se optužuju indijski vojnici za upad na teritoriju Kine.
U ovom trenutku, nekoliko hiljada vojnika dveju država se gleda preko puškometa (rastojanje između njih je samo 120 metara).
I sa jedne i sa druge strane se čuju optužbe, pretnje i pozivi za povlačenje vojnika sa spornog dela granice.
- Odlučnost Kine je nepokolebljiva. Želeo bih da upozorim Indiju da ne fantazira mnogo - izjavio je predstavnik kineskog Ministarstva odbrane pukovnik Vu Kuan.
Paralelno sa tim, obe države vežbaju svoje vojnike. Kina je na severu Tibeta, kao demonstraciju sile, izvela vojne vežbe brzog prebacivanja vojske i izvođenja kontranapada.
Optužbe pljušte
I Indija je odlučila da pokaže zube, učestvujući u vojnim vežbama sa Japanom i SAD u Bengalskom zalivu sredinom ovog meseca.
Zaoštravanje situacije na tromeđi dovelo je ne samo do povećanja stepena uzajamnih optužbi Pekinga i Nju Delhija, već i do pravog informacionog rata.
Mediji u Indiji i Kini ne smiruju strasti, naprotiv.
Kinesko državno glasilo "Global tajms" piše: "Kina ne priznaje da je zemlja koja se nalazi pod faktičkom kontrolom Indije indijska teritorija. Bilateralni pogranični pregovori se nastavljaju, ali je atmosferu na pregovorima odredila Indija. Kina se ne plaši da ponovo ide u rat (poslednji rat između dve države je bio 1962. godine) niti pokušava da izbegne vojni sukob s Indijom. Kina je spremna na dugoročnu konfrontaciju".
"Rat" se vodi i na internetu, pravi skandal su izazvale fotografije na kojima se navodno vidi kineski udar na indijske pozicije. O pogibiji 150 indijskih vojnika u Sikimu prvi put su pisali pakistanski mediji, ali je istraga kineskih novinara pokazala da se radi o falsifikatu.
Pročitajte još:
* S njima nema šale: Kina rasporedila 100.000 vojnika na granici sa Severnom Korejom
Indija u kineskim "kleštima"
Po mišljenju indijske strane, dok su sve oči uprte u teritorijalni spor u Južnom kineskom moru, Kina poslednjih šest godina tiho istiskuje Indiju iz njene zone strateških interesa u Južnoj Aziji.
Indija smatra da Kina vrši uticaj na njene susede, Šri Lanku i Nepal. U Pakistanu Peking poseduje pravu bazu, a nedavno su se u Džibutiju iskrcali kineski vojnici. Srdačni odnosi sa Mjanmarom i Kambodžom se i ne dovode u pitanje.
- Indija se već nalazi u kineskim kleštima. Međutim, ona poseduje nuklearno oružje, a kao što je rekao jedan ekspert: ’Nuklearno oružje je garancija bezbednosti i nezavisnosti zauvek‘. Ako Kinezi ne žele da na njihovoj teritoriji porastu nuklearne pečurke, oni neće provocirati konflikt sa Indijom - smatra ruski vojni ekspert Vladimir Ščerbakov.
Ne treba očekivati da u budućnosti dođe do poboljšanja odnosa između dve države, s obzirom na to da su one ljuti ekonomski i politički konkurenti u Aziji, ali i u svetu.
Kina smatra spornom čitavu granicu sa Indijom, dužine 900 kilometara, koja je uspostavljena 1914. godine uz sufliranje Britanaca, a i boravak tibetanskog verskog lidera Dalaj-lame u Indiji ne pomaže u rešavanju problema.
Podsetimo, vojna moć i jedne i druge države je u porastu. Obe vojske se ubrzano modernizuju.
Vojni budžet Kine za ovu godinu iznosio je 140 milijardi dolara, a Indije 50 milijardi dolara.
Međutim, ne treba zaboraviti da i Indija i Kina poseduju na stotine bojevih glava. Uz to, ne treba sumnjati da će Pakistan, još jedna nuklearna sila koja takođe ima teritorijalne sporove sa Indijom, takođe biti uvučen u sukob. U tom slučaju, to bi bio rat u kojem bi učestvovala najmanje trećina stanovništva sveta.
