Kuva se između Nemačke i Turske – Merkelova sprema udarac?
Odnosi Nemačke i Turske su, čini se, nikad gori, a nemački mediji pominju i mogućnost da Berlin uvede sankcije Ankari.
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel najavio je da će Berlin preduzeti niz koraka kao odgovor Turskoj na pritvaranje nemačkog aktiviste za ljudska prava, a Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je Nemce koji putuju u tu zemlju na povećan oprez.
Potom se oglasio i portparol nemačke kancelarke Angele Merkel – Štefen Zajbert je napisao da su mere koje je najavio Gabrijel “neophodne i neizbežne”.
Diskusiji se priključio i glasnogovornik turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana – Ibrahim Kalin je ocenio kao "nesrećno" današnje upozorenje nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela da se nemački državljanju koji putuju u Tursku izlažu opasnosti od hapšenja.
Kalin je rekao da je izjava šefa nemačke diplomatije "unutrašnjepolitička" i usmerena na pridobijanje glasova na predstojećim izborima. On je pozvao nemačke političare da se ponašaju racionalnije.
- Oni koji su videli da im neprijateljstvo prema našem predsedniku (Erdoganu) pomaže u pridobijanju glasova su se zakačili za to - kazao je on.
Turski zvaničnik je takođe osudio Gabrijelovu sugestiju da se investicije nemačkih kompanija u Tursku više ne mogu garantovati.
- Snažno osuđujemo izjavu da nemački državljani koji putuju u Tursku nisu bezbedni, kao i da nemačke kompanije u Turskoj oklevaju i imaju problema. To nije slučaj - naveo je Kalin.
Stvar je na nivo šefova diplomatije vratio turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, koji je optužio je danas Nemačku da se služi "ucenama i pretnjama" i dodao je da će Ankara odgovoriti na pretnje.
On je rekao novinarima tokom posete Kipru da bi Nemačka morala da zna da se Turska nikada neće povući pred ucenama i pretnjama, navodi agencija AP.
Čavušoglu je osudio izjavu svog nemačkog kolege Zigmara Gabrijela pošto su turske vlasti odbile zahtev da se mešaju u nezavisnost sudstva.
- Zahtevali su da (nemački državljanin) bude odmah pušten iz zatvora, čak su dali i vremenski okvir. Drugim rečima, izneli su zahtev koji podriva nezavisnost sudstva - rekao je šef turske diplomatije.
Erdoganov režim uzima Nemce kao taoce
Prema informacijama kojima raspolaže Vlada u Berlinu, do sada su pod sličnim optužbama u Turskoj privedena 22 nemačka državljanina, od kojih je devetoro još u pritvoru – najpoznatije ime je dopisnik lista "Velt" Deniz Judžel koji poseduje dvojno državljanstvo, a koji je bez ikakve optužnice zatvoren od sredine februara.
Tabloid "Bild" je, pozivajući se na nemačke diplomatske izvore, javio da se u Berlinu veruje da "Erdoganov režim" nemačke državljane praktično uzima kao "taoce" koje bi pustio u Nemačku ukoliko u suprotnom smeru budu izručeni turski oficiri koji se sumnjiče za učešće u puču. Neki od njih su sa porodicama već u Nemačkoj dobili azil.
- U takvu trgovinu se naravno ne možemo upustiti - rekao je jedan portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
List "Noje osnabriker cajtung" hvali potez ministra Gabrijela koji je, kako se tumači, prekidom svog godišnjeg odmora pokazao značaj teme.
"Ankara je pohapsila borce za ljudska prava uz klimava objašnjenja. Boravak u Turskoj dakle više nije siguran za nemačke državljane. Zato je vreme da Savezna Vlada izričito preporuči turistima i poslovnim ljudima da ne putuju u tu zemlju – do sada im je samo preporučeno da budu obazrivi. Gde vlada samovolja, onde se ne može ni normalno letovati niti voditi 'business as usual'."
Ništa bez sankcija Turskoj
Sasvim drugaciji stav zastupa kelnski "Štat ancajger". List smatra da onaj ko želi da ojača tursko civilno društvo u borbi protiv Erdogana mora voditi računa da ono materijalno ne propadne.
"Demokrate u Turskoj žive prevashodno na zapadu zemlje. U Istanbulu, Izmiru i turističkim regionima u priobalju. Tamo vlada liberalni duh koji moćnik iz Ankare prezire. Za Erdoganov gubitak svake mere nisu krivi srdačni radnici hotela, restorana ili rent a kar agencija sa zapada zemlje. I oni često pate. Turska ima više lica nego što se u Nemačkoj obično smatra i nego što bi predsednik Erdogan voleo. Tu raznovrsnost treba sačuvati" navodi se u tekstu.
Levicarski "Tagescajtung" iz Berlina, ipak, smatra da ništa neće ići bez sankcija.
"Erdoganova slaba tačka je turska ekonomija – nju treba gađati. Trenutno se ne smeju voditi pregovori o proširenju carinske unije i ne samo to – krajnje je vreme da se razmotre ekonomske sankcije. Upozorenje da se ne putuje u Tursku bilo bi dobar početak, a obustava isporuke oružja i vojne opreme bi ionako trebalo da se podrazumeva. Crno-crvena nemačka Vlada ima veliki problem sa verodostojnošću ako nije spremna na to."
Komentator uglednog "Frankfurter algemajne cajtunga" takođe smatra da nešto treba preduzeti, ali sa merom.
Najpre, piše, mogu se ukinuti finansijska sredstva koja Turska dobija za pripremu članstva u Evropskoj uniji. Perspektiva tog članstva je ionako "oduvek bila iluzija, a ovih dana je i definitivno umrla".
"Ali o jednom treba voditi računa: ne treba prekinuti sve odnose sa Turskom. A ako do toga i dođe, Nemačka ne treba da bude zemlja koja takav raskid inicira", piše list.
Ponešto iskosa temu posmatraju u minhenskom "Zidojče cajtungu" koji piše da se često previđa da iza razdora izmedu Berlina i Ankare stoje šire tenzije između čitavog NATO-a i Turske.
Severnoatlantska alijansa do sada nije našla jasne reči da osudi razvoj u Turskoj: "NATO-u više treba Turska nego obratno, već i zbog samog geostrateškog položaja zemlje. Turska je most ka Aziji i islamskom svetu. Uz to dolazi zajednička granica sa žarištima u Siriji i Iraku. U svetu koji ključa Alijansa po svaku cenu želi da zadrži Tursku u svom klubu – a ne da je slučajno otera u naručje Moskvi."