Zašto Rusija nije zabrinuta oko severnokorejskih nuklearnih projektila?
Otkad je Severna Koreja 4. jula po prvi put uspešno testirala lansiranje interkontinentalnog balističkog projektila, Trampova administracija pokušava da pridobije pre svega Kinu, ali i Rusiju za rešavanje krize na Korejskom poluostrvu.
Kada je u maju severnokorejski projektil pao blizu ruskog grada Vladivostoka, Bela kuća je izdala saopštenje: "S obzirom da je projektil pao tako blizu ruskoj zemlji - tačnije, bliže Rusiji, nego Japanu - predsednik pretpostavlja da rusija nije zadovoljna".
U stvari, Moskva uopšte nije zabrinuta oko severnokorejskih projektila, iako bi preferirala denuklearizovano poluostrvo. Rusija veruje da su pregovori s Pjongjangom, koji bi garantovali opstanak režima Kim Džong Una jedino rešenje za krizu. Moskva podržava ograničenja severnokorejskog nuklearnog programa, ali je protiv sankcija i promene režima.
Prema tim stanovištima, Rusija i Sjedinjene Države su suprotstavljene, što predstavlja možda ključnu prepreku međunarodnim naporima rešavanja krize.
Jedan od glavnih motiva ruske politike prema Severnoj Koreji je, očekivano, interes. U isto vreme kada je lansiran projektil koji je pao blizu Vladivostoka, otvorena je i nova linija trajekta koja vodi o Severne Koreje do ruskog lučkog grada. Veliki broj severnokorejskih studenata se obrazuje u rusiji, kao i hiljade fizičkih radnika koji su zaposleni pretežno na Dalekom istoku zemlje.
Osim toga, dve zemlje trguju ugljem i naftom, što je veoma važno za energetski siromašnu Severnu Koreju. Dakle, ukidanje sankcije donelo bi Kremlju dodatnu zaradu od trgovine i monopol na praktično novom tržištu.
S političke strane, ruski predsednik Vladimir Putin svakako posmatra dinastiju Kim kao čudnu, ali s druge strane i racionalnu. Pjongjang je svestan da bi lansiranje nuklearnog projektila na bilo koju drugu zemlju izazvalo momentalni protivudar SAD koji bi uništio i režim i zemlju. Iz ruske perspektive, hladnoratovska logika nuklearnog odvraćanja funkcioniše sasvim dobro za SAD i Severnu Koreju.
Takav "strateški balans" odgovara i Moskvi i Pekingu, koji ne žele da vide kraj režima i ujedinjenu Koreju naklonjenu Sjedinjenim Državama i NATO. Upravo razmeštanje protivraketnog sistema THAAD u Južnoj Koreji predstavlja jedan od glavnih uzročnika kako krize izmešu Pjongjanga i Seula, tako i jednu od glavnih tačaka neslaganja Vašingtona s jedne, i Moskve i Pekinga s druge strane.
