Smešna pretnja NATO-a: Rusi bi zbrisali pola Baltika za dva dana
I kada bi počeo neki otvoreni sukob, jedino što bi mogao NATO u ovom smislu da uradi jeste da pošalje nosače helikoptera i da se njihovi vojnici svi zajedno lepo spakuju i vrate u svoje zemlje, s obzirom na to da bi efektni juriš ruske armije trajao najviše 48 sati i njihov najefikasniji vatreni udar zbrisao bi pola baltičkih zemalja, smatraju analitičari.
Da li Moskva treba da se uplaši?
Ministri odbrane osam zemalja-članica NATO-a saopštili su da su četiri međunarodna bataljona Alijanse, stacionirana u Istočnoj Evropi, spremna da odgovore na svaku "rusku agresiju". Na stranu to što "ruske agresije" nema ni na puškomet, nameće se pitanje - da li Moskva treba da se uplaši nakon ovako sročenog saopštenja NATO-a, ili ova poruka Alijanse zapravo i nije upućena Kremlju.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za "Sputnjik" kaže da četiri multinacionalna bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, a koje predvode Nemačka, Britanija, SAD i Kanada, ne predstavljaju veliku vojnu snagu.
- Iako su to jedinice koje su jako kvalitetno opremljene i osposobljene, one su pre svega u funkciji političkog odgovora, odnosno neka vrsta sredstva za odvraćanje koje treba da pokaže zemljama-saveznicama Istoku granica NATO-a, da se na njih misli u onom tvrdom jezgru Alijanse na Zapadu, kao i sa druge strane okeana, u SAD - objašnjava Radić.
Poruka pred susret Putina i Trampa
On dodaje da poređenje četiri bataljona NATO-a sa ruskim snagama nije relevantno i ističe da u ovoj situaciji nije reč o realnom scenariju borbene upotrebe, već o nečemu što pre svega ima političko-propagandnu i medijsku dimenziju.
- S druge strane, u Rusiji se obnavljaju jedinice velikog formata kao u vreme Hladnog rata, formiraju se tenkovske divizije, to su izuzetno masovne snage koje po svom brojčanom sastavu i količinama ratne tehnike daleko premašuju četiri bataljona NATO-a, računajući i nacionalne snage koje se nalaze na toj teritoriji - naglašava Radić.
On napominje da ovakva poruka NATO-a jeste simbolična, ali i snažna, jer treba da ojača pregovaračke pozicije za ono što predstoji, a to je razgovor o normalizaciji odnosa sa Rusijom.
- Pre svega direktan susret Vladimira Putina i Donalda Trampa bi trebalo mnogo toga da učini drugačijim. Naravno, ne verujem da će doći do velikog preokreta i dramski obrt ne bi mogao ni da se očekuje posle svih teških reči i u atmosferi sankcija prema Rusiji. Međutim, pozicija Trampa i ostalih zapadnih lidera u razgovoru sa Kremljom je svakako bitno drugačija sa bataljonima koji se nalaze u istočnoj Evropi, jer su oni jasna poruka da NATO misli na svoje saveznike - smatra Radić.
