Britanija otvorila vrata EU - ko sledeći izlazi?
Postoje objektivni faktori koji potvrđuju da će u nekoliko narednih godina procesi koji se odvijaju u Holandiji, Belgiji i Mađarskoj dovesti do toga da jednog dana upravo te zemlje postave pitanje o izlasku iz EU.
Više od polovine građana Velike Britanije i skoro 50 odsto Francuza smatra da će jedna ili više članica EU napustiti Uniju u narednih nekoliko godina, pokazalo je istraživanje Sputnjika "Mišljenja" koje je sprovela francuska kompanija Ifop na uzorku od 3.203 građanina Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske.
Sličnog mišljenja je i 50 odsto Italijana, 42 odsto Francuza, a taj stav dele i Nemci, njih 39 odsto. Sa druge strane, trećina Francuza, 32 odsto Italijana i 39 odsto Nemaca smatra da nijedna zemlja više neće napustiti EU.
Ruski politikolog Dmitrij Žuravljov nije iznenađen rezultatima istraživanja, pošto, kako kaže, EU u sadašnjem obliku predstavlja prilično kontradiktornu organizaciju, jer je Unija danas postavljena tako da je Nemačka na prvom mestu.
- Nemci proizvode, a ostali kupuju i takva šema nema mnogo izgleda da opstane, jer će se kad tad postaviti pitanje: "A od kojeg novca možemo kupovati nemačku robu i gde je uopšte nestala robna i trgovačka razmena između ostalih država?". Grčka kriza je vrlo jasno pokazala činjenicu da je zaduženost postala previsoka i da su gotovo nerealne šanse da Atina ikada vrati dugove. Slični procesi počeli su i u Portugaliji, pa donekle i Španiji, iako ne tako glasno kao što je bio slučaj sa Grčkom. Stanovnici EU osećaju da je centar svega u Berlinu i to im se izgleda ne dopada - objašnjava Žuravljov.
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da bi samo velike članice EU mogle da slede primer Velike Britanije, koja je odlučila da napusti taj savez. Kako kaže, Unija se ne postavlja demokratski kako bi manje zemlje mogle da biraju da li će u Uniju ući, u njoj ostati ili pak iz nje izaći.
- Vodeći evroatlantski centri moći stvaraju takav geopolitički kontekst da se manje zemlje poput Srbije, pa i Mađarske, suočavaju sa raznim pritiscima ako odbijaju da idu putem evrointegracija. Prete im narandžastim revolucijama ili ih i prave, vrše ekonomske pritiske, dovode ih u situaciju da biraju između velikih patnji i problema ili prihvatanja kursa koji im nameće evroatlantska elita. Zato samo velike zemlje imaju snage da se tome suprotstave, jer čak i kada je njihova elita protiv, jedan deo elite i narod mogu da dovedu do promena, što smo videli u slučaju Velike Britanije - ocenjuje Anđelković za Sputnjik.
Političkog analitičara Đorđa Vukadinovića ne bi iznenadilo da u narednom periodu neka od zemalja-članica odluči da napusti EU. Bilo bi, kaže, veće iznenađenje da Unija opstane u sadašnjem obliku ili da još ojača.
- Pored "bregzita" kao najvidljivijeg postoji još čitav niz manje dramatičnih procesa i tendencija koje se dešavaju na području EU, a koji pokazuju da ne samo da su najbolji dani tog saveza prošli, već i da primer Velike Britanije, vrlo verovatno, neće biti usamljen. Migrantska i finansijska kriza, stalne tenzije i trvenja između velikih i malih, severnih i južnih, bogatih i siromašnih, starih i novih članica Unije pokazuju da Brisel, i pored svih napora, pre svega Angele Merkel, ne može da zakrpi sve te rupe i popuni sve te rovove - napominje Vukadinović za Sputnjik.
