Zaposleni siromasi umesto revolucije?
Da li će novi francuski predsednik i vlada uspeti da sprovedu kopiranje nemačkog modela i milione nezaposlenih pretvore u - "zaposlene siromahe"? Ili će Francuzi na jesen izaći na ulične proteste?
Lider krajnje levice Žan Lik Melanšon najavio je ovih dana stvaranje "Pokreta otpora" protiv Makronovog "socijalnog puča".
Njegova stranka Nepokorena Francuska zabeležila je solidan rezultat na izborima i zajedno sa komunistima osvojila 27 poslaničkih mesta (u skupštini sa 577 poslanika).
Teško radnicima!
Posle zakona koji je progurao u prethodnoj francuskoj vladi, kada je bio ministar ekonomije, predsednik Emanuel Makron i njemu lojalna vlada sad pripremaju duboku reformu zakona o radu.
Njoj će prethoditi kresanje nadoknada u slučaju gubitka posla.
Postojećem francuskom sistemu može da se prigovori da previše štiti radnika, jer jednom kada je neko dobio stalni ugovor o radu poslodavac veoma teško može da ga otpusti, čak i u slučajevima ozbiljnijih kršenja radnih obaveza.
Ovo je dovelo do toga da poslodavci u Francuskoj radije zapošljavaju radnike na određeno vreme.
Krajnji rezultat je visoka stopa nezaposlenosti - oko 10 odsto.
Iz ove krajnosti, Makronove reforme trebalo bi da odvedu Francusku u drugu krajnost, po modelu koji je skoro pre dve decenije prihvatila Nemačka u vreme Šrederovih reformi.
Ovaj "veliki prasak", kako se nazivaju Šrederove reforme, mnogi političari i ekonomisti u Francuskoj hvale kao primer za ugled, jer zvanično - u Nemačkoj je nezaposlenost veoma niska.
Hrana i druženje bolji od skupog auta
Pažljivije čitanje statistika, međutim, pokazuje da Šrederove reforme nisu tako radikalno iskorenile nezaposlenost, kako se to na prvi pogled čini.
Lista nezaposlenih je neosporno skraćena, ali je u isto vreme stvorena armija "zaposlenih siromaha" - onih koji rade i ne uspevaju pritom da "pokriju" osnovne životne potrebe.
Nemci nezaposlene prebrojavaju drugačije od Francuza: ne računaju one koji imaju 58 i više godina, niti one koji su na profesionalnoj obuci.
Nije izvesno da će u Francuskoj mirno proći uvođenje "nemačkog modela", jer je mentalitet Francuza drugačiji.
Postoje standardi koji se tiču, na primer - kvalitetne ishrane, redovnih obroka u porodici i prijateljskom krugu, oko čega je vekovima građena francuska kultura i njihovo čuveno "umeće življenja".
Ako Nemci prihvataju da godinama štede i jedu "kobasicu s krompir salatom" da bi na kraju kupili luksuzni automobil BMNj, za Francuze je to neprihvatljiva jednačina, koja nema nikakvog smisla.
Pristojan standard
U Nemačkoj čak petina zaposlenih, odnosno 7,17 miliona ljudi koji rade - spadaju u siromahe. Vrlo slična situacija je u Velikoj Britaniji. U Francuskoj je drugačije, ako radite - zagarantovan vam je koliko-toliko minimum pristojnog standarda. Uprkos tome, upravo nemački model se uglavnom ističe kao dobar i uspešan.
