Amerika bila Hitlerov uzor: I firer ih pohvalio
Profesor prava na prestižnom američkom univerzitetu Jejl, Džejms Q. Vitmen izazvao je veliku pažnju u svetu tvrdnjom da je nacistička Nemačka uzela Ameriku kao svoj uzor za rasnu politiku i zakone protiv Jevreja, pa je kopirala njene zakone o rasnoj segregaciji.
Na konferenciji održanoj 5. juna 1934. godine u Berlinu, na kojoj su bili prisutni svi ministri u Hitlerovoj vladi, glavno pitanje koje je mučilo vrh nacista bilo je šta uraditi sa pola miliona nemačkih Jevreja. Zakoni koji su doneti u prethodnih godinu dana od kako je Hitler preuzeo vlast, u velikoj meri su suspendovali Jevreje iz javnog života, ali je bilo jasno da nacisti nemaju nameru tu da stanu.
Pročitajte još:
* Kako bi tekao Drugi svetski rat da Hitler nije napao Sovjetski Savez?
* Šokantni tajni spisi: Saveznici mogli da spreče Holokaust?
Aparthejd
Sačuvani zapisnik sa ovog sastanka pokazuje da su nacisti često pominjali Ameriku, zemlju koja je i tada važila za "perjanicu slobode i demokratije", i to kao uzor na mnogim poljima: od "fabrike snova" Holivuda, preko Fordovih fabrika automobila, do politike "Nju dila" predsednika Ruzvelta, koja je nazivana "fašističkom". Isto je važilo i za politiku rasnih podela.
Segregacija je u to vreme imala dugogodišnju tradiciju u Americi, kao i odgovarajuće zakone koje su sudovi redovno sprovodili. Postojali su, na primer, kupei u vozovima za crnce i belce, brakovi između dve rase bili su zakonom zabranjeni, a za nepridržavanje ovih zakona određivane su žestoke, skoro srednjovekovne kazne.
O svemu tome piše profesor Vitmen u svoj knjizi "Hitlerov američki model: Sjedinjene Države i stvaranje nacističkih rasnih zakona."
- Nacistički pravnici nisu bez razloga uzeli SAD kao uzor za stvaranje rasnih propisa i veoma je verovatno da Nirnberški rasni zakoni direktno odslikavaju američki uzor u odnosu prema crncima i svim drugim "obojenim" narodima, navodi se u knjizi.
Jevreji kao crnci
Da se američki zakoni ne odnose na Jevreje, jednostavno je ignorisano, a na sastanku u Berlinu preuzet je šablon koji je konkretizovan kroz rasne zakone predstavljene na partijskom kongresu septembra 1935. godine u Nirnbergu. Nacisti su bili u velikoj žurbi da donesu zakone, pa su "stepen jevrejstva" podelili u "pun Jevrejin", "polu Jevrejin" i "četvrt Jevrejin", u odnosu na to koliko je baba i deda Jevreja osoba imala.
Amerikanci su to rešili jednostavnije: Svako ko je imao makar i kap nebelačke krvi - smatran je obojenim. Ovo je čak i najtvrđim nacistima išlo predaleko, mada je bilo i onih koji su s ljubomorom gledali na drugu stranu Atlantika zbog te oštrine.
Hitlerova knjiga kao dokaz
Za teze profesora Vitmena podršku pruža i Hitlerova knjiga "Moja borba" ("Mein Kampf"), u kojoj se eksplicitno pominje američko zakonodavstvo kao uzor - činjenica koju mnogi američki istoričari rado zanemaruju. Vitmen nije prvi koji govori o ovoj temi, ali do sada je niko nije tako javno predstavljao.
- Američki sudovi sebe nisu ograničavali sa previše pedanterije po ovom pitanju, oni su jednostavno odmah delovali - objašnjava Vitmen.
U još jednoj tački su nacisti bili blaži od Amerikanaca - međurasnim brakovima. U Nemačkoj oni nisu bili kriminalizovani i nije bilo prisilnih razvoda, dok je u Americi ljubav prema osobi druge rase vodila direktno u zatvor. Naci-ministar pravde Girtner je izjavio da su po ovom pitanju "američki zakoni toliko kruti da on sebi jednostavno nije mogao da predstavi da se oni zaista sprovode".
Holokaust je nemački original
Naravno, treba reći da bi nacisti sproveli svoje namere i bez američkih uzora, a model SAD nije bio baza za dalji razvoj u masovno ubistvo miliona Jevreja. Amerika je od kraja tridesetih godina za Hitlera postala veliki ideološki neprijatelj, a među vojnicima koji su 1945. godine oslobodili Nemačku bio je ogroman broj Afro-Amerikanaca.
