Kako bi tekao Drugi svetski rat da Hitler nije napao Sovjetski Savez?
Odluka Adolfa Hitlera da 22. juna 1941. godine pokrene invaziju na Sovjetski Savez, bila je jedna od najuticajnijih u istoriji. Operacija Barbarosa uvela je Nemačku u rat na dva fronta. Istočni front odvukao je čak tri četvrtine nemačkih snaga i odneo preko dve trećine ukupnog broja žrtava.
Zbog katastrofalnih posledica koje je ova operacija imala po Hitlerov Treći rajh, mnogi istoričari se već decenijama pitaju kakv bi ishod bio da Nemačka nikada nije napala SSSR?
Jedna mogućnost jeste da bi Hitler pokrenuo neostvarenu Operaciju Morski lav - invaziju na južnu englesku sa kopna, iz vazduha i mora. Misija bi verovatno bila odložena za godinu dana, ali i uprkos toga, britanska Kraljevska mornarica bi održala brojčanu nadmoć, dok bi Kraljevstvo vazduhoplovstvo imalo dovoljno vremena da se vrati u život nakon pada Francuske.
Takođe, nekoliko meseci kasnije u Sjedinjene Američke Države, koje su prethodno snabdevale britansku vojsku i održavale je koliko toliko jakom, zvanično su ušle u Drugi svetski rat.
S obzirom na to, malo je verovatno da bi vođstvo Vermahta savetovalo Hitleru pokretanje ove operacije.
Verovatnije je da bi Nemačka prusmerila fokus ka jugu. Kako je do kraja 1940. godine Hitler držao veći deo zapadne i istočne Evrope pod kontrolom, jednu od opcija je predlagao i njegov šef mornarice admiral Erih Rajder - zauzimanje Mediterana i Bliskog istoka.
To bi pre svega podrazumevalo ostvarivanje kontrole na ključnim strateškim tačkama kao što su Suecki kanal, Gibraltar, Libija, Egipat i bliskoistočna naftna olja. Resursi koji su bili usmereni na proizvodnju tenkova za invaziju na SSSR, bili bi preusmereni na podmornice i zatvaranje dva jedina ulaza u Sredozemno more.
Kako je Luftvafe ozbiljno mučio Kraljevsko vazduhoplovstvo i pored toga što je veliki broj letelica pomagao na istoku, preusmeravanje svih nemačkih letelica ka Sredozemlju imao bi razorne posledice.
Hitlerov niz pobeda bi svakako morao doći kraju
Zauzimanjem Mediterana i bliskoistočnih naftnih polja, Nemačka bi imala dovoljno resursa da vodi dug rat protiv SAD i Velike Britanije na nebu, i kopnenon delu Severne Afrike. Ipak, sukob bi daleko drugačije izgledao jer umesto tri miliona vojnika koliko je marširalo ka Moskvi, težište borbi nosili bi brodovi i podmornice. Zbog toga, eventualan gubitak kontrole nad teritorijom kao što je Gibraltar, mogao bi da bude drugi "Dan D".
Imajući to u vidu, izgleda kao da je Hitlerov prvobitni niz pobeda svakako morao da dođe kraju 1941. godine. Teorije kako je poraz Nemačke bio rezultat napada na Sovjetski Sovez imaju osnova u ogromnim ljudskim gubicima koje su podnele obe zaraćene strane na istočnom frontu. Ali ono što ostaje otvoreno jeste pitanje, kako bi izgledao svet da je Hitler prvo zauzeo Mediteran, pa onda krenuo na Sovjetski Savez?
