Napad na Siriju kao provokacija: Rusija će jednom morati da odogovori
Novim bombardovanjem sirijske vojske Amerika zapravo pokušava da vidi gde su granice pristojnosti i izdržljivosti Moskve. Tramp je doveden u situaciju da dokazuje svoj tvrd stav prema Rusiji, pre svega pred "jastrebovima" iz svoje stranke, ali i pred celokupnim američkim javnim mnjenjem.
Američka koalicija bombardovala je pozicije sirijske vojske u gradu Tanfuu, a u napadu je poginulo nekoliko vojnika, saopštila je komanda Oružanih snaga Sirije.
Ministarstvo odbrane te zemlje saopštilo je da akcije koalicije na čelu sa SAD pokazuju pravi cilj Zapada koji se realizuje pod izgovorom borbe protiv terorizma i istaklo da su nedopustiva opravdanja međunarodne koalicije na pozicije sirijske vojske.
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da novi napad Amerike na Siriju predstavlja opipavanje pulsa ostalih svetskih sila.
Pročitajte još:
* Amerikanci uznemireni, Putin šalje novo naoružanje Asadu!
- Ovaj napad SAD nije prvi, do sada su već bombardovali sirijske snage u Dejr el Zoru i Idlibu. Iako oni ovaj napad pravdaju time da su se snage zvaničnog Damaska suviše približile američkim instruktorima i borcima koje oni podržavaju, ono što je posledica ovog akta jeste to što svim ovim napadima SAD zapravo ruše kredibilitet Rusije kao zaštitnika Sirije i neba nad tom zemljom. Amerika zapravo pokušava da vidi gde su granice pristojnosti i izdržljivosti Moskve - kaže Gajić.
Po njegovom mišljenju, to je izuzetno loše jer će se svakim narednim ovakvim napadom urušavati kredibilitet Rusije na Bliskom istoku i Moskva će biti prinuđena da, pre ili kasnije, odgovori.
- Ukoliko do njihovog odgovora dođe i ako bude oboren neki američki ili izraelski avion, opet ćemo se naći na ivici šireg sukoba od ovog koji trenutno imamo - upozorava Gajić.
Prema njegovim rečima, američki napadi na Siriju mogu se dovesti u vezu sa činjenicom da se u SAD zahuktava istraga o navodnim mogućim poslovnim vezama predsednika Donalda Trampa sa Rusijom, pa nije isključeno da američki lider provociranjem Moskve želi da skrene pažnju sa unutrašnjih problema.
- U Americi se još pre nego je Tramp stupio na vlast vodila kampanja o vezama Trampa i Moskve. Ti navodi su u početku bili stidljivi, a sada je ta propaganda dostigla strašne razmere. Zato je moguće da je Tramp doveden u situaciju da dokazuje svoj tvrd stav prema Rusiji, pre svega pred neookonzervativcima, "jastrebovima" iz svoje stranke, ali i pred celokupnim američkim javnim mnjenjem. To nije fenomen koji vidimo prvi put jer u Americi je uvek lako desničarima da naprave neki avangardni ’levi‘ potez, i obrnuto. Setimo se kako je Niksonova republikanska administracija, kada je ključni čovek u njoj bio Henri Kisindžer, napravila veliki zaokret prema Kini - podseća Gajić.
I Aleksandar Kubiškin, profesor na Katedri za američke studije peterburškog državnog univerziteta, smatra da američki predsednik pokušava da skrene pažnju javnosti na krizna područja u svetu i da na taj način ublaži kritike na svoj račun.
- Kada je reč o poslednjem napadu Amerikanaca na Asadovu vojsku u Siriji, situacija još nije do kraja jasna, ali u svakom slučaju, nju bi trebalo posmatrati u kontekstu nagle promene Trampovih stavova povodom Sirije. Do toga je došlo pod pritiskom uglednih republikanaca koji insistiraju na tome da Tramp bude veoma čvrst prema Asadu. Što se tiče slanja brodova ka Korejskom poluostrvu, to je demonstracija sile, a Tramp time poručuje da će SAD pažljivo pratiti situaciju oko Severne Koreje, čak i nauštrb interesa Kine, što dokazuje incident sa presretanjem američkog osmatračkog aviona iznad Istočnog kineskog mora.
Sakupljanje političkih poena
Sada kada se vodi istraga o "ruskom tragu", za Trampa je veoma važno da pokaže svojim biračima da je samostalan i nezavisan predsednik koji ima strategiju.
- To se tiče ne samo Sirije i Severne Koreje, već i Saudijske Arabije, sa kojom Tramp, za razliku od prethodnog predsednika, planira da razvija veoma dobru saradnju. Naravno da nije u redu kada neko sakuplja političke poene tako što dodatno destabilizuje ionako trusna područja, ali šta da radimo, to je deo savremenog političkog života - zaključuje Aleksandar Kubiškin za Sputnjik.
