Neprolaznost Andrićeve misli
Srpska nacionalna akademija proslavila je u svojim prostorijama u Torontu krsnu slavu Spaljivanje moštiju Svetog Save.
Posle lomljenja slavskog kolača, koje je s kumovima i gostima obavio prota Mihailo Doder, evocirane su uspomene iz osamdesetih godina prošlog veka kad je Akademija odigrala značajnu ulogu u okupljanju srpskog naroda i time dala krupan doprinos prevazilaženju crkvenog raskola na ovim prostorima. Prema rečima prote Dodera, vladika Georgije i njegovi sveštenici tada su prepoznali pozitivnu ulogu Akademije i ona je danas sigurno najkonstruktivnija srpska organizacija u Kanadi.
Kum ovogodišnje slave bio je Radovan Gajić, književnik iz Toronta, a ove časne dužnosti za narednu godinu prihvatio se glumac Dimitrije Porobić. U okviru obeležavanja slave održana je duhovna akademija na kojoj je o neprolaznosti Andrićeve misli govorio dr Davor Milićević. Bilo je to drugo predavanje u ciklusu koji Akademija organizuje povodom 125 godina od rođenja nobelovca Ive Andrića.
MN: Strašna lozinka
Dr Davor Milićević je rekao da je Njegoš bio naročito blizak Andriću.
- Dve su ključne spoznaje u sada već klasičnom ogledu o "Njegošu kao tragičnom junaku kosovske misli", čiji naslov govori da je Andrić pronikao u srž Njegoša kao stvaraoca i kao čoveka. A obe se, na isti način, tiču i samog Andrića. "Ova je drama počela na Kosovu", prva je rečenica tog eseja. A na drugom mestu, povodom stiha iz Gorskog venca "Neka bude što biti ne može", Andrić kaže: "Nigde u poeziji sveta ni u sudbini naroda nisam našao strašnije lozinke" - rekao je u svom predavanju dr Milićević.
On je naglasio da prvom rečenicom Andrić upire prstom u mesto rođenja srpske duhovnosti i pokazuje da je do našeg vremena stigla preko Lovćena kao presudne kote. Drugom, on tu duhovnost utvrđuje u paradoksu lazarevskog kosovskog izbora u kojem su "poezija" i "sudbina naroda", očigledno, dva nerazdvojna pojma.
Za Andrića, Njegoš predstavlja osvećenje sveukupnog dotadašnjeg istorijskog i duhovnog toka naroda. Preko Njegoša i sam Andrić ulazi u istoriju kao maticu spram koje određuje moralni oblik svog bića, ali i u definisanje sopstvenih poetičnih principa. I možda upravo tu, u ukrštanju etičke i estetičke ravni srpkog duha, treba tragati za objašnjenjem Andrićeve fascinacije Njegošem, u bolnim samoispitivanjima ovog po rođenju katolika i još slučajnijeg Travničanina ona "strašna lozinka" vladikina odzvanja kao poziv na njegovo lično opredeljenje za "ono što biti ne može", za jedini mogući izbor kojim se slučajnost prevazilazi. Odazivajući se na nju, Andrić osvaja i usvaja srpsku duhovnu tradiciju i biva usinovljen od prethodinka o kojima piše sa toliko poštovanja.
Dr Milićević je rekao da u Andrićevom delu sve živi paradoksom Njegoševog stila.
- Od naracije, gde je ispod mirne površine pripovednog toka sve uzburkano i satkano od protivrečnosti, preko likova čiji kratki i strašni uzleti predstavljaju njihov krah u susretu sa silama moćnijih od njih, pa do onog sveukupnog osećaja da se Andrićev rukopis i hrani predačkom dimenzijom legendi i razgrađuje je i da je opet, na čudesan način, iznova izgrađuje i oživljava u svom vremenu. Pred nama se uporedo odvija i proces demitifikacije i novo građenje mita. To i jeste Andrićev jedini mogući odziv na "večnu prisutnost Njegoševu" u sopstvenom duhu. On dolazi do saznanja da treba osluškivati legende, te tragove kolektivnih ljudskih nastojanja kroz vekove i iz njih odgonetati, koliko je moguće, smisao naše sudbine - rekao je Milićević.
MN: Duboki paradoks
Osvrćući se na Andrićevo delo, Milićević je rekao da posle Radisava ćuprija na Drini više ne može za Srbe biti slučajna građevina.
- Ni za najubogijeg u kasabi ona više nije "tuđi rad o tuđem trošku". Njena istorija postaje neodvojiva od istorije onih čija je zemlje oko Drine, još od pre Jamaka i njegove skele. Na njihovu stranu, uostalom, prevagnulo je u odnosu na mučitelje, Pljevljaka i Abidagu, zvanične zagovornike gradnje mosta koji bivaju uklonjeni kao prepreka izvršenju poduhvata, u još jednoj drami koju će Andrić tako upečatljivo doneti u Omer-paši Latasu, o odnosu onih koji bi da budu sve što čovek može postati i biti i onih koji bi, kao Radisav, da budu i ostanu ono što jesu. Na taj način Andrićeva optika biva merena i određena lovćenskom vizijom, pa čak i onda kada nam se svet i vek u okruženju bosanskih brda nude kroz misao Alihodže, jednog od Mutevelića, čuvara i upravljača Mehmedpašinog vakufa. Zato se i drama Andrićevog stvaranja, pa i onaj njen najdublji paradoks, a to je suočenje sa strahom proteklim od saznanja da reč laže, odvija u neophodnosti stalne obnove dijaloga sa tradicijom. To je drama koja ipak nije mogla biti zapisana za dva sata, u kafani u predgrađu Bordoa, crnim, zapuštenim francuskim perom na krupnoj hartiji kupljenoj na rasprodaji neke propale firme. Jer to nije, kao u Gojinom slučaju, "martiriji bez zemaljske utehe", "gordo ćutanje ploti koja strada bez nade i iluzije". To je drama očinstva i sinstva srpskog duhovnog toka koja se u svakom svom novom vidu, u svakom rukopisu, iznova okreće prema Lovćenu kao orijentiru. Drama, koja je, zaista počela na Kosovu - istakao je u svom izlaganju Davor Milićević.
Kip u vazduhu
Dr Milićević je rekao da "Radisav, nabijen na kolac na najuzvišenijem mestu višegradske ćuprije, kao kip koji lebdi u vazduhu, svakako predstavlja jedno od najupečatljivijih mesta u celokupnom Andrićevom opusu".
- U građenju slike Radisavljevog stradanja oličena je drama Andrićevog stvaralaštva. To je trenutak u kojem književni tekst uspeva da istorijsku građu i njeno sučeljavanje s prvobitnim slojem legende, često ironično zaoštreno, prevede u novo predano iskustvo - rekao je Milićević.
Istorija kao ključno mesto
Ključno mesto Andrićeve drame, prema Milićeviću, jeste odnos istorije i pojedinca.
- Paradoksi s kojima se Andrić nosi, a u kojima je pečat Njegoševe "strašne lozinke", najočigledniji su u prikazivanju lične sudbine pred naletom istorijskih dešavanja, gde ljudski likovi, njihove strasti i zablude, bivaju ogoljeni u svojoj krhkosti i trošnosti. Upravo u tom sudaru pojedinac dostiže punu meru svog ljudskog potencijala - rekao je dr Milićević.
