Kanadski lekari spasavali Srbe
Povodom stogodišnjice potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu foto-izložbu i predavanje o kanadskim medicinskim misijama u Srbiji i na Solunskom frontu organizovali su Generalni konzulat Srbije u Torontu i Srpska nacionalna akademija.
Položen je i venac ispred spomen-ploče u holu Medicinskog fakulteta koju je Srpska nacionalna akademija postavila 1984. u znak zahvalnosti kanadskom medicinskom osoblju za pružanje medicinske pomoći srpskoj vojsci i civilima tokom Velikog rata. Članovima srpske zajednice, kanadskim studentima srpskog porekla, te predstavnicima sedam konzularnih misija u Torontu govorili su generalni konzul Srbije Vasilije Petković i Rajko Radojević, doktor istorijskih nauka i dugogodišnji član SNA, dok je sveštenik Jovan Marjanac blagoslovio skup.
Generalni konzul Vasilije Petković naglasio je humanu i humanitarnu stranu učešća kanadskih misija u Srbiji i na Solunskom frontu.
- Kanađani su pružali finansijsku i medicinsku pomoć, a bilo je i pojedinačnih volontera koji su išli da pomognu Srbiji i njenom narodu. Medicinsko osoblje u svakom ratu je podjednako važno kao i vojska, a Srbiji, koja je tokom četiri godine Prvog svetskog rata podnela strašne gubitke, svaka takva pomoć bila je izuzetno važna. Ova izložba i predavanje lep su način da se sazna više o tim misijama i humanosti kanadskih lekara i medicinskih sestara u tadašnjim odsudnim momentima za Srbiju. Srpski narod to pamti i zahvalni smo za sve što su Kanađani tada uradili. Istovremeno, na ovaj način se podsećamo i na savezničko prijateljstvo Srbije i Kanade u dva svetska rata - rekao je konzul Petković.
Rajko Radojević je najpre objasnio istorijske uslove i kontekst početka Prvog svetskog rata i napada Austrougarske monarhije na Srbiju.
- Kad je Austrougarska objavila rat Kraljevini Srbiji 28. jula 1914. godine, Srbija je bila potpuno nespremna da se bori u trećem ratu u roku od dve godine. Ipak, kad je Austrougarska napala 12. avgusta, posle četiri dana krvavih borbi srpska vojska potisnula je neprijatelja preko granice, a bitka na Ceru prva je pobeda saveznika u Velikom ratu - naglasio je Radojević.
On je dodao da, međutim, za Srbiju nije bilo vremena ni prilike da se pobeda slavi.
- Više od 60.000 ratnih zarobljenika zaraženih tifusom velikom brzinom su raširili zarazu, tako da je epidemija tifusa buknula u leto 1914. godine. Nekoliko stotina hiljada ljudi je umrlo, a medicinsko osoblje je preplovljeno. Srpska vlada poslala je dramatičan apel za pomoć: potrebni su bili lekari i medicinske sestre, tehničari i vozači amblantnih vozila i sanitetski materijal. Među zemljama koje su poslale svoje medicinske radnike u Srbiju i na Solunski front bila je i Kanada - podsetio je Radojević.
Među doktorima bilo i šest žena
Dr Rajko Radojević je govorio i o doprinosu, plemenitosti i hrabrosti kanadskih medicinskih radnika koji su u ime slobode, pravde i humanosti spasavali ljudske živote, često pritom žrtvujući vlastite. On je podsetio i da je među njima bilo i šest žena doktora: Irma Le Vašer, Ela Kembel, Skarlet Singe, Herijet Kokburn, Edna Mari Gest, Onorija Somervil Kir i Ketrin H. Trejvis. Neke od njih su zajedno sa srpskim narodom i vojskom prošle albansku golgotu. Kao znak zahvalnosti za sve što su uradili za Srbiju i njen narod, kralj Petar je mnoge Kanađane, članove medicinskih misija, odlikovao najvećim državnim odlikovanjima.
