Da li će Erdogan ponovo da poludi?
Turskim oficirima kojima preti hapšenje ukoliko se vrate u svoju zemlju, Nemačka nesebično dodeljuje azil. To je ispravno, bez obzira na to što bi taj potez mogao da pogorša nemačko-turske odnose, smatra Feliks Štajner.
Ipak, kako u NATO vole da Alijansu nazovu "zajednicom vrednosti", činjenica da jedna zemlja-članica mora da dâ politički azil vojnicima druge, deluje kao loš vic, piše "Dojče vele".
Kakva je to "zajednica vrednosti"?
Upravo to se dešava, i to je u međuvremenu potvrdilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke. Samoproglašavnje NATO za "zajednicu vrednosti“ pokazalo se onim što zapravo i jeste: šuplja priča. NATO je savez čiji su članovi izabrani po vojnom i geostrateškom parametru korisnosti. Zašto taj savez nije imao problema s jednopartijskim sistemom Salazara u Portugaliji, s vojnom huntom u Grčkoj ili pučevima u Turskoj šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih?
Zato ni vladavina Redžepa Tajipa Erdogana, bez obzira na to kako se bude razvijala, neće imati uticaja na članstvo Turske u NATO. Bez jugoistočnog krila se ne može. Ono je nezamenljivo. Bez obzira na "vrednosti". Nesporno je i ovo: davanje političkog azila prvoj grupi od ukupno 414 državljana Turske potpuno je opravdano.
Pročitajte još:
* Putin ispratio Merkelovu, ponovo stiže problematični Erdogan
* Protesti protiv nemačkog naoružavanja Turske: Ne damo tenkove Erdoganu!
Reč je o ljudima koji su, služeći svojoj zemlji, bili na visokim funkcijama: diplomatama, sudijama, oficirima i članovima njihovih porodica. O onima koji su, kao i hiljade drugih, preko noći izbačeni s posla i udaljeni sa svojih funkcija. O onima kojima je ukinuta plata, zato što su navodno bliski Gulenovom pokretu i zato važe kao pomagači u pokušaju puča u julu prošle godine.
Za to međutim nisu podneti uverljivi dokazi - kako opšti, tako ni pojedinačni, koji se odnose na svaku osobu ponaosob. Radi se o ljudima koji u slučaju povratka u domovinu, moraju da računaju s hapšenjem. Oni su školski primer političkog progona. Na takve se mislilo prilikom sastavljanja nemačkog Osnovnog zakona (ustava), kada su postavljane zakonske smernice za dodelu azila.
Međutim, ova odobrenja azila mogla bi u narednom periodu da prave probleme, i to ne zato što je Nemačka pretrpana potražiocima azila iz Turske. Ne, u vremenima kada mesečno 20.000 migranata stiže u Nemačku, grupa od 414 ljudi nije ni problem, niti neki ozbiljniji izazov. Čak i kada bi se u Nemačkoj jednim potezom odobrilo svih 7.000 zahteva za azil koji su pristigli nakon neuspelog pokušaja puča u Turskoj, ti ljudi bi i dalje bili neprimetni u moru drugih podnosilaca.
Otrov za nemačko-turske odnose
Mnogo je verovatnije da će priznavanje turskih vojnika kao političkih izbeglica još više da optereti ionako teško opterećene nemačko-turske odnose. Belgija, u kojoj je čitav niz turskih oficira iz sedišta NATO u Briselu podneo zahtev za azil, s razlogom okleva da im te zahteve odobri. To je razumljivo, nakon iskustva koje su Nemačka i Holandija imale tokom poslednjih nekoliko meseci sa Ankarom.
Sada bi trebalo videti da li su svekoliki turski stručnjaci biti u pravu kada su verbalne incidente i pretnje turske vlade tumačili kao način za mobilizaciju Turaka koji žive u inostranstvu da glasaju na referendumu glasaju za ustavne reforme. Erdogan je u međuvremenu na tom referendumu pobedio, i to bi njemu i njegovim ministrima moglo da dozvoli da budu opušteniji.
Ali ako ipak dođe do novih napada iz Ankare, Nemačka će to morati da podnese. Postoje situacije u kojima se moraju poštovati sopstveni principi i kada se oni moraju stalno isticati. Inače, ništa ne vrede. Kancelarka Merkel, predugo je s đavolom tikve sadila.
