Zašto je Merkel spremna da spasi Erdogana?
Kroz razgovore nemačke kancelarke i ruskog predsednika o Siriji, Iranu i američkoj politici sankcija kao nezaobilazna tema postavilo se pitanje Turske.
To što ga je nemačka kancelarka, prvi put od ruske aneksije Krima 2014. godine, pozvala na bilateralni susret u Nemačkoj, ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da zahvali u dobroj meri američkom predsedniku Donaldu Trampu i njegovom spoljnopolitičkom kursu.
Trampovo nepropuštanje nijedne priliku da kritikuje Nemačku i Evropsku uniju, pretnje evropskim članicama da će izmaći američki bezbednosni kišobran u okviru NATO-a, izlazak iz iranskog nukelarnog sporazuma, kao i kažnjavanje EU carinama na čelik i aluminijum, a Turske carinama i sankcijama, doprinele su da Merkelova i Putin češće komuniciraju i u četiri oka, uprkos suprotstavljenim stavovima.
Već iz obraćanja javnosti dvoje lidera, pred razgovore u dvorcu Mezeberg blizu Berlina, moglo se čuti da im se suprotstavljeni stavovi po brojnim pitanjima, kao što je Ukrajina, nisu ni malo promenili. Međutim, ono što se na prvi pogled nije moglo primetiti jeste činjenica da će u tročasovnim razgovorima o brojnim temama provejavati pominjanje jedne države - Turske.
U stvari, nemačku kancelarku, koliko god imala kritika na poteze turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, međunarodne okolnosti teraju da učini što je više moguće da u Turskoj ne dođe do bezbednosnog i finansijskog sunovrata.
Merkelova je naglasila da je veoma važno izbeći humanitarnu krizu u provinciji Idlib u Siriji. Zvanični Berlina strahuje da bi u slučaju ofanzive Asadovih snaga tu došlo i do sukoba sa turskom vojskom, koja je prisutna u ovom pograničnom regionu a i podržava pojedine pobunjeničke grupe.
Berlinski analitičari procenjuju da je Merkelova u razgovorima sa Putinom nastojala da izbegne scenarije u kojem bi Turska bila uvučena u sukob ili bila na udaru kolona izbeglica, jer bi sve to značilo novu izbegličku krizu, tj. pravu noćnu moru za EU, samo nekoliko meseci pred izbore za Evropski parlament.
- Mislim da će Merkelova pokušati bar da kupi neko vreme i pokušati da Putina ubedi da ne da zeleno svetlo Asadu da u potpunosti uništi Idlib - rekao je uoči razgovora analitičar Olaf Benke.
U situaciji u kojoj SAD više nisu odlučujući faktor na Bliskom istoku, Merkelova se priklanja Rusiji i nastoji da noćne more izbegne diplomatskim putem i to samitom lidera Rusije, Turske, Nemačke i Francuske.
Nemački analitičari primećuju da je zvaničnom Berlinu sve prihvatljivije da Asad, podržan od Rusije, bude deo uspostavljanja posleratnog reda u Siriji. Interes Berlina je jasan - uspostavljanje kakve takve stabilnosti otvoriće vrata za povratak bar dela od oko 600.000 sirijskih izbeglica u Nemačkoj. Merkelovoj su sada preči trenutni interesi Nemačke i EU pa je zarad njih spremna i da proguta oštru retoriku koja se protekle dve godine čula na relaciji Ankara - Berlin.
Na kraju, podsećanje - Nemačka je najveći turski ekonomski partner sa trgovinskom razmenom koja je prošle godine iznosila 37 milijardi evra. Oko 7.000 delom ili u potpunosti nemačkih kompanija posluje u Turskoj, investirajući oko 13 milijardi evra, dok je Turska je šesnaesto po veličini izvozno tržište za Nemačku koja tamo proda robu u vrednosti od 21,4 milijarde evra.
