Putin na postavljanju krsta Sergeju Romanovu: Imamo samo jednu Rusiju
Ruski predsednik Vladimir Putin ove nedelje otkrio je u Kremlju krst u znak sećanja na velikog kneza i moskovskog generala-gubernatora Sergeja Aleksandroviča Romanova, koji je ubijen u terorističkom napadu usred bela dana u centru Moskve februara 1905. godine.
Novi krst je podignut na mestu ubistva kneza, sina imperatora Aleksandra Drugog i strica poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova. Originalni spomenik je 1918. godine srušen, uz lično učešće Vladimira Lenjina.
Putin je, otkrivajući krst, rekao da je ubistvo kneza Sergeja Aleksandroviča prethodilo dramatičnim događajima, nemirima i građanskim sukobima sa kojima se potom suočila Rusija. Prema njegovim rečima, ti događaji su doveli do "velikih gubitaka, prave nacionalne katastrofe i opasnosti da se izgubi ruska državnost".
Putin je pozvao ruski narod da "čuva i štiti Rusiju", bez obzira na različite poglede i stavove.
- Danas ću ponoviti, imamo samo jednu Rusiju - dodao je on.
Knez Sergej Aleksandrovič, moskovski general-gubernator, ubijen je u bombaškom napadu dok se kočijom približavao kremaljskoj Nikoljskoj kuli. Telo kneza je razneto na komade, vozač kočije je smrtno ranjen, a od kočije nije ostalo gotovo ništa.
Napad je izvršio ruski revolucionar i terorista Ivan Kaljajev. On je uhapšen odmah nakon bombaškog napada, a obešen je u maju iste godine u tvrđavi Orešek, na malenom istoimenom ostrvu na reci Nevi.
Oklevetan za života i gotovo zaboravljen posle smrti, Sergej Aleksandrovič i danas ostaje u senci svoje velike supruge - svete prepodobnomučenice Jelisavete Fjodorovne, iako je mnogo učinio za Moskvu i Rusiju.
Veliki knez Sergej Aleksandrovič rođen je 11. maja 1857. u Carskom selu kraj Sankt Peterburga, a ubijen je 17. februara 1905. u Moskvi.
Velika kneginja Jelisaveta, sestra ruske carice Aleksandre Fjodorovne je posle ubistva muža odlučila da ostatak života posveti Bogu i da mu služi ljubavlju prema bližnjima. U Moskvi je osnovala Marto-Marijinski manastir koji je razvio dobrotvorni rad. Narod ju je nazvao "anđelom čuvarem Moskve".
U Pravoslavnoj crkvi čuva se uspomena na nju i njeno mučeničko stradanje, zajedno sa članovima ruske carske dinastije Romanov, njenom prijateljicom monahinjom Varvarom i drugima, među kojima je i knez Jovan Konstatinovič, oženjen Jelenom - sestrom srpskog kralja Aleksandra Karađorđevića.
Njih su, dan nakon pogubljenja porodice Romanovih, 18. jula 1918, boljševici pretukli i žive bacili u okno napuštenog rudnika. Pošto nisu pali na dno okna, već se zadržali na nekom od ispusta, iz okna su se još nekoliko dana čule njihove molitve i duhovne pesme, nakon čega su preminuli od gladi i zadobijenih povreda.
Njihova tela su pronađena i krišom prebačena u Kinu, a veliku kneginju sa sestrom Varvarom preneli su u Jerusalim, gde se i danas nalaze u manastiru Marije Magdalene na Jeleonskoj gori. Time je bila ispunjena njena želja da bude sahranjena na Svetoj zemlji.
Sa sestrom Varvarom kanonizovana je 1992. godine.
