Novi eksperimenti: Počele pripreme za presađivanje ljudske glave
Italijanski neurohirurg Serđo Kanavero pre dve godine stekao je planetarnu popularnost izjavivši da planira da izvede prvu operaciju presađivanja ljudske glave u istoriji.
Uprkos brojnim preprekama naučne i etičke prirode, čini se da su Kanaverove namere vrlo ozbiljne. Hirurg je prošle godine izveo spajanje kičmene moždine jednog psa, a nedavno je objavio rezultate studije u okviru koje je sa drugim hirurgom - Sajopingom Renom - prišio glavu miša na telo pacova.
Tim je isti zahvat primenio na još nekoliko drugih životinja, stvarajući grupu dvoglavih pacova. Većina životinja živela je po par dana; dvoglavi pacovi u proseku 36 sati, dok detalji u vezi sa psom nisu otkriveni.
Međutim, naučnik otkriva da njegov cilj nije bio da životinje prežive, već da posluže kao svojevrsni dokaz da je moguće sprovesti slične operacije na ljudima. Ipak, pre nego što to zaista postane realnost, Kanavero će morati da se suoči sa nekoliko velikih prepreka.
Prva je da glava, za razliku od drugih organa, ne može dugo da opstane u funkcionalnom stanju ukoliko je odvojena od tela. Ukoliko se čuvaju u slanom rastvoru na niskoj temperaturi, bubrezi mogu da opstanu 48 sati, jetra 24, a srce oko 10 sati.
Ali, glava nije pojedinačan organ, već složeni deo tela, koji sadrži dva važna sistema - pituitarni, koji utiče na lučenje hormona, i salivarni, koji je zadužen za proizvodnju pljuvačke. Pritisak u glavi takođe nakon dekapitacije naglo pada, što podrazumeva otežan dotok kiseonika do organa koji se nalaze u njoj. Sledi koma, a zatim i smrt.
Kanavero je u studiji pokušao da reši ovaj problem snabdevanjem glave krvlju trećeg pacova, koja je dopremana dok je glava jednog pacova presađivana na telo drugog pacova.
Čak i ako se ovaj problem zanemari, ostaje pitanje imunološke reakcije organizma na strano telo, odnosno na novu glavu. Pošto je glava složen sistem koji se sastoji od velikog broja organa, rizik od odbacivanja je znatno veći nego inače.
Operaciju je potrebno izvesti za manje od sat vremena, a obe glave moraju da budu odstranjene u isto vreme. U jednom od najkontroverznijih eksperimenata u istoriji, sprovedenom 1970. godine, naučnik Robert Vajt presadio je glavu jednog majmuna na telo drugog. Životinja je uginula nakon osam dana, kada je telo napokon odbacilo glavu.
U izveštaju koji je usledio, Vajt je istakao da je potrebno ohladiti oba tela pre izvođenja operacije, a Kanavero u najnovijoj studiji potvrđuje Vajtove navode.
Ono što svakako predstavlja najveći izazov je besprekorno spajanje kičmene moždine i mozga.
To, nažalost, nije bio slučaj tokom transplantacije glave majmuna - iako je životinja mogla da vidi, pomera oči i jede, bila je paralizovana od vrata nadole. Čini se da je prespajanje uspešno izvedeno u slučaju psa, ali brojni stručnjaci navode da Kanavero još nije pružio konkretne dokaze za to.
Kanavero je na jednoj TED konferenciji objasnio da je koristio "specijalni vrstu biološkog lepka", zvanog polietilen glikol, koji je ključan za uspešno izvršavanje spomenutog hirurškog zahvata.
Pojedini hirurzi su 30-ih i 40-ih godina prošlog veka zaista koristili ovu supstancu, koja predstavlja vrstu plastike, ali samo prilikom presađivanja glave psa na telo drugog psa. To znači da je pas na kraju imao dve glave, odnosno da jedna glava nije u potpunosti zamenjena drugom
Kanavero planira da pre operacije uvede pacijenta u stanje kome, ali profesor Hari Goldsmit sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu navodi da medicinski indukovana koma često rezultuje infekcijama, krvnim ugrušcima i smanjenom moždanom aktivnošću.
Pre nego što zahvat bude konačno sproveden na ljudima, potrebno je da se u potpunosti testira na životinjama. Međutim, u SAD je takva vrsta eksperimentisanja zabranjena, jer uključuje veliki stepen okrutnosti prema životinjama.
Ipak, Kanavero i njegov tim pokušaće da sprovedu potpuno presađivanje glave pacova u zemljama u kojima su takve vrste hirurških zahvata legalne.