Najbizarniji eksperimenti koje su naučnici sprovodili na sebi
Zbog sporog napretka medicine i nedostatka "volontera", naučnici i istraživači su u prošlosti bili prisiljeni da eksperimentišu na sebi. Neki od eksperimenata su bili izuzetno opasni, a ponekad i smrtonosni.
Randolf Lovlis II
Američki hirurg istraživao je dejstvo visinskog leta na telo tokom Drugog svetskog rata. Već tada je razvio masku s kiseonikom za padobrance, a posmatrao je kako ljudi gube svest nakon skakanja iz aviona na visini od 12.000 metara.
Ipak, verovao je da su slabići, pa je istu stvar uradio i sam i tek onda preporučio nošenje maske.
Maks Jozef fon Petenkofer
Medicinski istraživač iz 19. veka verovao je da sama bakterija nije dovoljna da prouzrokuje koleru - bolest koja dovodi do teške dijareje.
Zato je popio koktel bakterija kolere, koji je napravio od tečne stolice preminulog pacijenta. Oboleo je u roku od 24 sata, ali se bolest ispoljila u blažem obliku. Nije mu bilo žao jer je to radio s ciljem da "podigne svest o higijenskim standardima u društvu".
J.B.S. Holdejn
Britanski genetičar bio je poznat po svojoj "uvrnutosti", pa je tako pio sonu kiselinu da vidi kako deluje na mišiće. Vojska ga je zaposlila radi lečenja dekompresijske bolesti nakon ronjenja.
Umesto praćenja iskusnih ronilaca, Holdejn se sam upustio u eksperiment u posebnoj komori koju je izgradio, a završio je s teškim povredama kičmene moždine i probušenim bubnim opnama. Slično su radili njegov otac i sestra, a porodični moto im je verovatno bio da bez patnje i žrtvovanja nema velikog uspeha.
Džon Hanter
Slavni britanski lekar iz 18. veka lečio je i Lorda Bajrona, Bendžamina Frenklina i kralja Džordža III. Tada su polne bolesti bile enigma, a on je verovao da su gonoreja i sifilis dva oblika iste bolesti.
Da bi to dokazao, ubrizgao je direktno u svoj penis gnoj čoveka zaraženog gonorejom. Ubrzo su se razvili simptomi gonoreje, ali i sifilisa, čime je naizgled dokazao svoju tvrdnju. Ono što nije znao jeste da je pacijent od kojeg je sakupio uzorak imao i sifilis bez simptoma.
Henri Hed
Britanski neurolog istraživao je oporavak nerava nakon oštećenja, a neki od njegovih eksperimenata uključivali su sečenje sopstvene ruke i povređivanje nerava kako bi godinama nakon toga pratio koliko je potrebno da se vrati osećaj u ruci.
Sve to je radio jer nije bio zadovoljan izveštajima pacijenata s istim stanjem, s obzirom na to da nisu poznavali medicinski žargon. Drugi eksperiment je bio potapanje penisa naizmenično u vruću i ledenu vodu.
Santorio (Santorio Santorii)
Italijanski naučnik Santorio iz 16. veka proveo je doslovno 30 godina mereći se na vagi kako bi proučio rad ljudskog metabolizma.
Sagradio je ogromnu vagu na kojoj je provodio većinu dana i u detaljno beležio koliko je popio tečnosti i pojeo hrane, a beležio je i količinu svoje velike i male nužde. Njegove studije utrle su put razumevanju metabolizma, a Santorio je i prvi čovek koji je redovno merio svoju stolicu.
