Albanska slamka za Haradinaja
Apelacioni sud u Kolmaru u četvrtak će saopštiti odluku o zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, koga srpsko tužilaštvo tereti za brojne ratne zločine na Kosovu i Metohiji krajem 90-ih.
Predsednik Alijanse za budućnost Kosova od ponedeljka je državljanin Albanije, jer je tamošnji predsednik Albanije Bujar Nišani, na osnovu Haradinajevog zahteva, potpisao ukaz kojim je državljanstvo te zemlje dao njemu i njegovoj supruzi Aniti.
Pročitajte još:
* "Ako Ramuša izruče, na KiM neće biti Srba"
* Brat Haradinaja opet preti: Ne igrajte se, ponoviće se 1999.
* Sve žešće pretnje zbog izručenja Haradinaja: Brat ubica kidiše na Srbe
Iako se spekuliše kakve bi pravne posledice u odlučivanju suda u Kolmaru taj potez mogao da ima, činjenica je da teško može imati uticaj na odluku Francuske o izručenju.
- Čudno mi je to što je Haradinaj zatražio albansko državljanstvo, jer znam da ga je odbio još kada Kosovo nije proglašeno državom, odgovorivši da će uskoro imati kosovsko državljanstvo. A sada, kada ga već ima više od devet godina, odlučio se da primi albansko državljanstvo. Možda ga neko krivo informisao da time može biti bolje zaštićen od francuskih vlasti - kaže za "Vesti" Nedžmedin Spahiu, politički analitičar sa Kosova.
Ima pravo na žalbu
Ukoliko Istražno veće suda prihvati zahtev Srbije, Haradinaj imao pravo da se žali Vrhovnom kasacionom sudu Francuske, a konačnu odluku o izručenju donosi francuska vlada. Međutim, ako sud da negativno mišljenje o zahtevu Srbije, Haradinaj će biti slobodan, a Srbija neće imati pravo na žalbu.
Zvanični predstavnici Prištine su više puta izričito tražili da Haradinaj bude pušten na slobodu, čak su i pregovori u Briselu zaustavljeni, a kosovski parlament usvojio rezoluciju u kojoj traži njegovo bezuslovno oslobađanje. Ipak, za četiri meseca od kako je Haradinaj zadržan u Francuskoj prilike u Prištini su ponovo zapele oko tema formiranja Zajednice srpskih opština i vojske. Drugu temu tamošnja vlast godinama forsira skretajući pažnju sa problema korupcije, kriminala i loše ekonomske situacije. Uveliko se govori da se osim redovnih lokalnih održe i prevremeni parlamentarni izbori, a opozicija ozbiljno razmišlja da se ujedini oko Ramuša Haradinaja koji je stekao određene poene u delu javnosti koji i dalje vidi Srbiju kao najveću prepreku napretka na Kosovu. To automatski otvara pitanje da li će ga vladajuća stranka Hašima Tačija ostaviti i bez deklarativne podrške.
- Ukoliko ga Francuzi oslobode optužbe to neće ići u prilog vlastima u Prištini. U tom slučaju, on bi gotovo sigurno bio budući premijer. Zato i odluka o vanrednim izborima na Kosovu čeka šta će biti s njim - zaključuje Spahiu.
Krivična prijava protiv Dauta
Centar za mir i toleranciju iz Gračanice predao je krivičnu prijavu osnovnom javnom tužilastvu u Peći protiv Raumševog brata, Dauta Haradinaja. Prijava koju je potpisalo 12 nevladinih organizacija i osam pojedinaca, podneta je po osnovu člana 147 krivičnog zakona Kosova za izazivanje nacionalne mržnje.
- Očekujemo da će tužilaštvo, koristeći se svim raspoloživim zakonskim ovlašćenjima, preduzeti odgovarajuće radnje kako bi se počinilac navedenog krivičnog dela, shodno primenjivim zakonima, kaznio. Očekujemo da će sve kosovske institucije, predstavnici Srba i međunarodna zajednica da se uključe u javnu i zakonsku osudu ovog krivičnog dela koje evidentno ugrožava mir i stabilnost svih građana Kosova. A pre svega, srpske zajednice koja je u bliskoj prošlosti pretrpela velike žrtve zbog etničke mržnje i neodgovorne politike pojedinaca - kaže Nenad Maksimović, izvršni direktor Centra za mir i toleranciju.
Ovo je prvi put da je srpski nevladin sektor podneo tužbu protiv nekog lica za izazivanje mržnje, mada se javnom pozivu CPT-a pridružilo malo srpskih nevladinih organizacija, jer ih prema nezvaničnim procenama u kosovskom sistemu ima registrovanih više od 800. Takođe se nije pridružio nijedan predstavnik Srba u kosovskim institucijama. Ovoj inicijativi takođe podršku nije dala nijedna albanska organizacija koja promoviše ljudska prava.
