Sve žešće pretnje zbog izručenja Haradinaja: Brat ubica kidiše na Srbe
Klan Haradinaj čini sve da spreči izručenje jednog od lidera OVK Ramuša Haradinaja Srbiji, a najveća žrtva bi ponovo mogli da budu Srbi na Kosovu, koji su putpuno nezaštićeni. Dok Haradinajev brat i poslanik Alijanse za budućnost Kosova sa skupštinske govornice ponovo preti, grupa albanskih istoričara "Ali Hadri" iz Dečana, opštine u kojoj glavnu reč o svemu vodi Ramuševa stranka, najavila je blokadu prilaza manastiru Visoki Dečani, čime bi monasi SPC praktično postali taoci uoči odluke francuskog suda u Kolmaru.
Priština preti i prekidom dijaloga, dok istovremeno situaciju koristi da još jednom gura zakon o vojsci Kosova. Jedan od čelnih ljudi u odlučivanju o vojsci je Daut Haradinaj jer je predsednik Odbora za unutrašnje poslove, bezbednost i nadgledanje Kosovskih snaga bezbednosti. Takođe, za kontrolu rada i njenu transformaciju o vojsku. A reč je i o čoveku koji ni po jednom zakonu ne bi ni mogao da bude poslanik, jer je osuđen i odležao petogodišnju kaznu za ubistvo Albanaca.
Dok je juče objašnjavao da poruka da na Kosovu neće ostati nijedan Srbin, ako Ramuš stigne u Beograd, u stvari - ne znači etničko čišćenje, on je dodao da "Beograd treba da zna da će dobiti isti odgovor kao 1999. i da su Albanci dobili slobodu uz pomoć međunarodne zajednice", te "da ne smeju da se igraju sa Ramušom".
Tužba zbog mržnje
Centar za mir i toleranciju najavio je tužbu protiv Dauta Haradinaja za izazivanje mržnje.
- Nekoliko ambasada na Kosovu, misija Unmika, Oebs, Kancelarija za KiM, kao i pojedini srpski politički predstavnici, osudili su te izjave. Ali osude bez delovanja su jalove. Centar za mir i toleranciju će na osnovu krivičnog zakona Kosova, član 147, podneti tužbu. To će biti prvi put da srpski nevladin sektor podnese tužbu protiv nekog lica za izazivanje mržnje - saopštio je CPT i pozvao sve građane i druge nevladine organizacije da im se pridruže u podnošenju tužbe i deljenju troškova suđenja. Bilo bi, pre svega, ljudski da se usprotivimo nasilju zaključuju u CPT-u.
- Izjava Dauta Haradinaja se ne može drugačije shvatiti nego kao pretnja, odnosno najava etničkog čišćenja. Srbima su još sveže rane etničkog čišćenja iz 1998-1999. i 2004. i ozbiljno su zabrinuti. Možda nesvesno, Haradinaj je tom izjavom otkrio mračnu stranu kosovskog društva. Neko jednom mora konačno da pruži odgovor da li su Srbi ravnopravni građani sa svim ljudskim pravima savremene Evrope, ili su taoci koji se u nekom rezervatu drže, služeći za kojekakva potkusurivanja - kaže za "Vesti" Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma.
Pročitajte još:
* "Ako Ramuša izruče, na KiM neće biti Srba"
* Nastavlja se rat: Nisu svi Albanci teroristi, ali Ramuš jeste
Nenad Maksimović, izvršni direktor Centra za mir i toleranciju, dodaje da se broj međuetničkih incidenata, odnosno zločina iz mržnje na Kosovu, ne smanjuje.
- Najmanje 500 takvih incidenata sa beleži svake godine na Kosovu, broj neprijavljenih slučajeva je znatno niži. Život u strahu je postao deo svakodnevice na koji su Srbi navikli i, nažalost, prestali su da se bune zbog apsolutno neprihvatljivih životnih uslova. Nepodnošljiva je lakoća tolerisanja netolerancije. Međunarodna zajednica bi prvenstveno trebalo da skine ružičaste naočare kroz koje posmatra Kosovo i da insistira na procesuiranju promovisanja netolerancije, kao i počinioca međuetničkih zločina - kaže Maksimović za naš list.
Povratnici odustali
- Raseljeni Srbi iz Đakovice i Metohije, kojima je oduzeta sloboda i nije dozvoljeno 17 godina da obiđu svoje kuće i imanja, želeli su u miru, kao što dolikuje pravoslavnom prazniku, da obiđu rodni grad, ali je zbog nepromišljenih i grubih izjava pojedinih Albanaca nas 176 odustalo od puta za Uskrs. Razočarani smo, potišteni i uvređen i svesni da je hrabrost nekada i u odstupanju. Odustali smo da bismo sačuvali kakav-takav mit u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, Dečanima i u Patrijaršiji. Mi starosedeoci smo pod neprestanim pritiskom i pitamo se da li je to pritisak iza koga je međunarodna zajednica ili pojedini Albanci - kaže Đokica Stanojević, predsednik raseljenih Srba iz Đakovice.