DW: Kud plovi ovaj brod?
Pred prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj četiri kandidata imaju skoro jednake šanse. Mnogi još ne znaju kojim pravcem da krenu, piše Dojče vele.
Sedam dana pre prvog kruga izbora situacija u Francuskoj je tako zbunjujuća da je i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer odlučio oprezno da se umeša: On upozorava na opasnost pobede desničarskih populista, koji gromoglasno obećavaju Francuskoj veliku budućnost, ali i izlazak iz Evropske unije. Upravo u Berlinu se zaustavljenog daha čeka na rezultat prvog kruga predsedničkih izbora. Od toga na kraju krajeva zavise budućnost EU, blagostanje, mir, zajedništvo i mnoga druga potcenjena dobra.
Uspon ekstremista
U prvom krugu se odluke donose srcem, u drugom glavom, odnosno razumom i to se jasno kaže u pojašnjenju francuskog izbornog sistema. Upravo se tako francuski izborni sistem štiti od ulaska ekstremista u predsedničku palatu. Samo u međuvremenu meteorski uspon starog komuniste Žan-Lika Melanšona čini zamislivom konstelaciju u kojoj će on u drugoj rundi izbora biti suprotstavljen kandidatkinji desničarsko-populističkog tabora Marin le Pen. Za koga će se odlučiti Francuzi koji razmišljaju politički? Ono što se pre nekoliko sedmica činilo nemogućim, sada se pomerilo u zonu mogućeg.
Pročitajte još:
* Izbori u Francuskoj (2): Vlast narodu, a ne bankama!
* Izbori u Francuskoj (1): Drugi krug košmar za Brisel
Uspeh Melanšona pokazuje da mnogi Francuzi u međuvremenu teže radikalnom rešenju. Čini se da im je manje važno naći praktično rešenje za njihove probleme a više važna snažna ideologija koja im obećava slavnu, glorifikovanu budućnost. Kako inače objasniti da Lepen i Melanšon u anketama zajedno imaju preko 40 odsto glasova. I birači na oba kraja političke skale su skoro isti: bivši industrijski radnici, frustrirani, koji su uvek birali predstavnike levog političkog spektra, potom prešli u desni a sada bi ponovo mogli da biraju levicu. Reč je o mladim biračima, koji besni na političare u Parizu, žele samo promenu, ali i o socijalno zapostavljenima, koji su zahvalni za svaku radikalnu političku poruku koja im obećava bolji život.
Kako se slike slažu…
Radikalna levica mami Francuze parolom "Francuska u pobuni" i obećava da će napustiti EU i NATO, renacionalizovati industriju i uvesti politički i ekonomski model, koji odbacuje finansijski kapitalizam. Kako bi tako nešto moglo da funkcioniše u Evropi nakon sloma komunizma ostaje otvoreno. Ono što Melanšona razlikuje od Marin Lepen je ideja internacionalizma, za koju u svetu nedostaju partneri.
S druge strane kandidatkinja "Nacionalnog fronta" igra na kartu patriotizma. Njen moto glasi: "Prvo Francuska", ali njen ekonomski program gotovo da se ne razlikuje od programa radikalne levice. Imaju čak slične slogane i izborna obećanja. "Napolje iz EU i NATO, nacionalizovana industriju" - za mnoge birače, koji nisu u stanju da razlikuju, to je primamljivo. Morali bi da budu pažljiviji kako bi kod Le Penove otkrili neofašističko nasleđe, koje je jasno pokazala u jednom radio-intervjuu, kada je odbacila odgovornost Francuske za deportaciju Jevreja, koju je sprovodio tzv. višijevski režim.
Srednji sloj se osipa
U čitavoj ovoj konstelaciji nada za evropske susede, ali i mlađi francuski građanski sloj je Emanuel Makron. On jedini nastupa proevropski. Zalaže se za progesivno-liberalnu ekonomsku politiku, kojom bi se okoštali francuski sistem konačno reformisao. Na početku je Makron imao veliku podršku, u međuvremenu se u anketama njegovo biračko telo pokazalo kao promenljivo i nepostojano.
I konačno kao kandidat za predsednika u igri je i dalje kralj skandala Fransoa Fijon. Njegove pristalice su u unutrašnjosti. Verni su mu i pored svih istraga koje se vode protiv njega. Ti birači su ubeđeni konzervativci, koji veruju u Fijonov reformski kursu „à la Tačer". Za socijaliste je, kako se čini, neprihvatljivo da u drugom krugu biraju tog desno orijentisanog konzervativca. Ne zna se ni hoće li on uopšte da dogura do drugog kruga, što samo po sebi za Francusku predstavlja politički zemljotres.
Za zabrinute posmatrače i susede postoji samo jedna nada: da Francuzi potisnu svoju sklonost velikim ideologijama i već u prvoj rundi biraju razumom. Do tada ne preostaje ništa drugo nego zaustavljenog daha i sa puno nade verovati da će se Francuzi ipak povesti za Austrijancima i Holanđanima i ekstremizmu reći "Ne!"
