Vašington i Moskva često bili na ivici rata: Da li ovaj mogu da dobiju zajedno?
Američki list Njujork Tajms u svom uvodniku komentariše da "predsednik Rusije Vladimir Putin teži političkoj kontroli nad susednim državama. Komentar je i da Putin želi da bude viđen kao svetska sila, zbog čega testira američkog predsednika Donalda Trampa".
Da li je to zaista tako? B92 je istraživao zašto su američko-ruski odnosi na najnižem nivou od kraja Hladnog rata.
Ovako je bilo i pre tri decenije, kada su tadašnji lideri Sovjetskog saveza i Sjedinjenih Država Mihail Gorbačov i Ronald Regan prošetali moskovskim Crvenim trgom. Posle sedam decenija komunizma, Rusija je krenula putem perestrojke. Danas, 30 godina kasnije, Moskva i Vašington su politički na najnižoj taki.
Pročitajte još:
* Jezivo upozorenje: Otvaraju se vrata za još krvaviji rat!
* "Tramp pokušava da pokaže moć, ali se opasno zamerio Rusiji"
- Ja mislim da je pre svega uzrok neposredno u Americi i u toj produbljenoj istrazi o vezama Trampa sa Rusijom, što ga je dovelo u krajnje nepovoljan položaj i dalji pad rejtinga - rekao je Momčilo Pantelić, nekadašnji dopisnik “Politike” iz Vašingtona.
Dok podiže ulog na svetskoj političkoj sceni prošlonedeljnom vojnom akcijom u Siriji, Tramp se kod kuće susreće sa istragom protiv jednog svog savetnika zbog veza sa Rusijom. Vojni analitičar Aleksandar Radić ipak smatra da su preuveličane tvrdnje da može doći do vojnog sukoba dve sile.
- Cenim da nismo u situaciji u kojoj možemo sada da vidimo obrise početka Trećeg svetskog rata, jer pre svega i Amerikanci i Rusi štite svoje interese, ali sa jednim nivoom razumevanja gde je ona linija koju će braniti druga strana - naveo je Radić.
Iako je tokom predizborne kampanje Tramp najavljivao da bi poboljšanje odnosa sa Rusijom i borba protiv islamskog terorizma mogao da bude njegov glavni spoljnopolitički, to se nije dogodilo.
- Obrt je možda čak i razvoj situacije koji bi se pre mogao očekivati nego radikalizacija loših odnosa između Vašingtona i Moskved - rekao je Radić.
- Oni pobedu moraju da traže protiv terorističke Islamske države. Bruka je za obe velesile da su zajednički angažovane na tom poslu, a da je rezultat svih njihovih akcija i dalje tragedija u Siriji i dalje postojanje ID - dodao je Pantelić.
Od kubanske krize, preko hladnoratovskog ideološkog sukoba, pa do najnovijeg strateškog pozicioniranja na Bliskom istoku, Vašington i Moskva su često bili na ivici rata, ali je na kraju uvek ekonomski interes i dogovor bio jači od potencijalnog vojnog napada.