Jezivo upozorenje: Otvaraju se vrata za još krvaviji rat!
Tabka, najveća sirijska hidrocentrala teško oštećena u sukobima kurdsko-arapskih snaga SDF-a i Islamske države, preti da pukne.
Kako je došlo do ugrožavanja statike postrojenja koje je Hafez al Asad, otac aktuelnog sirijskog predsednika, izgradio davno, početkom sedamdesetih, uz pomoć sovjetskih stručnjaka nije poznato, ali kako se tako čvrsta megakonstrukcija ne može ugroziti konvencionalnim topovskim udarima, pretpostavlja se da su američke vazdušne snage bombardovale snage ID na brani i izazvale štetu, piše "Jutarnji list".
Još nije kritićno, ali...
U ponedeljak su emitovani snimci uništene komandne sobe na brani, očito od projektila vazduh-zemlja. Rečeno je da Tabka statički još nije kritična, ali treba hitne popravke.
Pročitajte još:
* Ludilo Manbidža: Rusi i Sirijci stižu u grad, Amerikanci patroliraju, Turci se spremaju za napad
* Dok Rusi gruvaju: Asadove snage u ofanzivi, stigli do Eufrata
Amerikanci, naime, iz vazduha čiste put SDF-u prema takozvanoj prestonici Kalifata. Zbog šteta na Tabki Islamska država je navodno pozvala lokalno stanovništvo na evakuaciju zbog opasnosti od pucanja.
Snage SDF-a stigle su nadomak brane, ali se ustručavaju da krenu u obračun od straha da džihadisti ne postave eksploziv u temelje i raznesu veliki betonski zid iza kog je veštačko jezero Asad, inače najveći izvor pitke vode u Siriji. Milioni kubnih metara vode mogle bi da odnesu sve pred sobom.
U međuvremenu SDF je osvojio aerodrom i vojnu bazu Tabka nedaleko od Rake. Po lokalnim izvorima američki air lift oko grada je spustio stotine boraca SDF-a i kontingent svojih specijalaca. Pre nekoliko dana, glasnogovornik kurdskih snaga poručio je da su na 16 kilometara istočno i pet do šest kilometara severno od Rake. Računaju da će u roku od dve nedelje potpuno izolovati područje i krenuti u pripreme za konačni obračun.
Posmatrači tvrde da se odbrana Kalifata pomalo sumnjivo brzo rastače pred napadima kurdsko-arapskih snaga na područjima zapadno od grada. Dotle, američki vođena operacija svakako nije po volji ni Damasku ni Moskvi. Sirijska diplomatija oličena u Bašaru al Džafariju, predstavniku države u UN-u, stalno poručuje da Amerikanci, kao i Turci u Siriji intervenišu protivno međunarodnim konvencijama i zakonima, ali je to, u situaciji kad je UN tek mrtvo slovo na papiru bez ikakvog autoriteta, nevažno.
Rusi traže veliku koaliciju
Rusi bez dovoljno snaga za delovanje izvan svoje zone interesa, a to je urbani deo Sirije, priobalje i najveći gradovi, upozoravaju na olako obećanu brzinu. Procenjuju da konačna bitka za Raku sigurno neće početi tako brzo. General Igor Konašenkov, u ruskom štabu zadužen za informisanje, reagujući na izjavu francuskog ministra odbrane Žan-Iva Le Drijana o skoroj invaziji, gotovo je prezrivo ocenio da su takve izjave rezultat nerazumevanja situacije na terenu.
Konašenkov nije propustio da doda da su ružičaste procene zapadnih diplomata i vojnika o stanju na ratištu u Mosulu dovele do velikih žrtava među iračkim vojnicima i civilima. Moskva poručuje da uspeha neće biti sve dok se ne formira široka međunarodna koalicija u kojoj sirijske i ruske snage moraju imati centralno mesto.
Ruski štab pomalo je ozlojađen zapadnim nepriznavanjem uspeha operacije Alepo i stoga, kad je reč o Mosulu, pa i Raki, zlurado potenciraju svaki američki vazdušni napad u kojem je bilo civilnih žrtava. Pokušavaju da stvore utisak da Amerikanci tuku koga god stignu i pritom ruše infrastrukturu. Propagandno rade ono isto što su njima zapadni mediji radili za vreme opsade Alepa.
U operaciju, kako može da se zaključi iz izjave francuskog ministra odbrane, rado bi se uključili i Francuzi, stari kolonizatori Sirije. Isto važi i za Turke, ali njima su bez obzira na strateški značaj u NATO savezu vrata zatvorena, jer američki vođena koalicija sarađuje s turskim smrtnim neprijateljima Kurdima. Otud i zahlađenje s Vašingtonom i saradnja s Rusijom čak i u nekim strateškim pitanjima nespojivim s NATO članstvom Turske. Od vojnog puča 15. jula prošle godine Erdogan je izgleda bliži Moskvi nego Vašingtonu.
Misterija Raka
Raka je najveća nepoznanica u celom iračko-sirijskom ratu. Vrlo malo informacija curi iz najistočnijeg sirijskog grada u kojem po nesigurnim procenama živi oko 200 hiljada duša. Kako je uopšte i pod kojim okolnostima potpao pod najzaostaliju vlast ovog sveta?
Ta novija istorija od izbijanja antiasadovske revolucije prilično je zanimljiva. Do kraja 2013. nakon obračuna s Asadovim snagama više od 90 odsto Rake držala je Sirijska slobodna vojska (FSA), a Islamska država bila marginalna pojava. Početkom 2014. teroristi su, po lokalnim izvorima, držali samo tri zgrade, a sledećih meseci su neverovatno brzo preuzeli ceo grad. Bilo je to moguće jedino pod uslovom povlačenja Sirijske slobodne vojske, Al Nusre i drugih grupa, iako vojno nije bilo nikakvog razloga da Raku prepuste isilovcima.
Šta se zapravo dogodilo i kako je došlo do prepuštanja tek kasnije objasniće neki lideri FSA. Kako kažu, njihovi međunarodni sponzori zapretili su da će im ukinuti pomoć i finansiranje ako se ne povuku. Ko su bili ti sponzori, nisu naveli, no treba znati da je u sirijske antiasadovske pobunjenike ulagala većina okolnih zemalja, uz blagoslov Amerike i Zapada.
Scenario u Raki sličan je scenariju pada velikog iračkog centra Mosula. I tamo se, naime, dogodio nagli kolaps domaćih snaga i neverovatno brzo napredovanje terorista, potpuno neproporcionalno njihovoj snazi i broju. Grad s više od dva miliona stanovnika preko noći je pao pod kontrolu terorista. Koju godinu kasnije svi pokušavaju da ih se reše, ali to ne ide brzo, ni uz male žrtve. U Mosulu sledi obračun u najgušće naseljenoj jezgri grada, dok u Raki nikom nije jasno odakle da počnu.
Kako je procvetala Islamska država?
O tom fenomenu naglo rastuće ID protiv koje su se u međuvremenu okrenuli tvorci i sponzori nedavno je progovorio Hasan Nasralah, generalni sekretar libanskog Hezbolaha. Najavljujući da se Hezbolah neće povući iz Sirije sve dok ne nestane terorista, harizmatični vođa pozvao je vođstvo Islamske države da prestane da bude sredstvo u rukama kolonizatorskih sila na Bliskom istoku, zakopa ratne sekire i okrene se miru i saradnji.
- Stvorili su vas kao sredstvo bratoubilačkog rata, naoružali, omogućili širenje, a nakon toga kao što se moglo i očekivati počeli ste da im smetate. Zato će vas uništiti ako se ne urazumite i prestanete da se služite tuđim interesima - zaključio je Nasralah u poruci neprijatelju.
Scenario koji spominje već je dobro poznat još od ruske invazije Avganistana 1979. godine kad je u dalekoj i vrletnoj zemlji uz američku pomoć stvoreno mudžahedinsko jezgro iz kojeg će nastati Al Kaida. Sledećih decenija zapadni će svet će se boriti protiv zla terorizma što na svom tlu, što nelegalnim invazijama po pustinjskom svetu, a rezultat će biti udeseterostručenje tog istog terorizma, i to u puno širim, gotovo globalnim razmerama.
Pročitajte još:
* Američki borci na prvoj liniji fronta u Siriji (VIDEO)
* VIDEO: Sirijci i Rusi gaze teroriste po sirijskoj pustinji
Operacija Raka
Kako će teći operacija Raka i ko će sve u njoj na kraju učestvovati, nije lako predvideti. Međunarodno pravno gledajući Sirijska arapska vojska Bašara al Asada ima puno pravo da interveniše uz pomoć Rusije koja u Siriji ratuje na zvanični poziv u pomoć vlade u Damasku. Sve druge Damask smatra agresorima, ali malo šta oko toga može da preduzme.
Dotle Vašington u istočnoj Siriji stalno pojačava specijalne snage za vođenje operacija saveznika na tlu, a verovatno je da će se u završnoj operaciji pojaviti i NATO saveznici sa svojim vazdušnim i specijalnim snagama ne bi li pripomogli u konačnom rešenju. Nebom nad istočnom pustinjom zasad dominiraju američki i ruski avioni po već uhodanom mehanizmu izbegavanja bliskih susreta.
Šta će biti s terorizmom i teroristima ako ih američki vođena koalicija istera iz Rake?
Dok se u EU plaše povratka ratnika, u Damasku, na primer, ozbiljno sumnjaju da će se samo prebaciti na druga krizna žarišta u Siriji kako bi nastavili da ratuju protiv Asada. Na primer u Deir ez Zor.
Šta kaže Izrael?
Izraelci pak predviđaju drugi, pomalo iznenađujući scenario. Njihovi stratezi misle da bi Islamska država nakon poraza u Raki mogla da se usmeri prema Libanu i tamo u uslovima slabe i podeljene vlade da izazove novi veliki nered. Njihovi obaveštajci su tajnim kanalima već upozorili zvanični Bejrut šta se sprema.
Liban, osim što je prvi komšija Izraela, ujedno je baza njegovog smrtnog neprijatelja Hezbolaha s kojim je ratovao 2006. godine, a taj rat nisu dobili. Kad Jerusalim kaže Hezbolah, misli i na Teheran kao sponzora Hezbolaha, a učestalo delovanje izraelskih vazdušnih snaga u Siriji u poslednje vreme zvanično se uvek tumači prekidanjem lanaca naoružavanja Hezbolaha od strane Irana.
Ako su te prognoze tačne, mogao bi da usledi mnogo krvaviji rat na relativno uskom području u koji bi se uključio i Izrael, a s njim i SAD. Iako terorističke snage gube glavne bitke u Siriji i Iraku, malo ko može da se usudi da prognozira mir.
