Moćna garda: Čak 350.000 "Putinovih lavova" spremno da čuva Rusiju!
Ruska Nacionalna garda, čije je osnivanje naredio predsednik Vladimir Putin, počela je sa prvim testovima borbene gotovosti kako bi spremno mogla da se uhvati u koštac sa potencijalnim unutrašnjim pretnjama pred predsedničke izbore 2018. godine.
Росгвардия проводит свою первую внезапную проверку боеготовности https://t.co/GW8UIC8HmU pic.twitter.com/p741ZzA872 — avostrikov (@Mekhani) 13 March 2017
Čak 350 hiljada pripadnika novoformirane jedinice vežbaće "borbu protiv subverzivnih faktora i remetilačkih terorističkih ili ekstremističkih grupa", piše u saopštenju Nacionalne garde.
Pod direktnom kontrolom Vladimira Putina
Garda "Rosgardija" je pod direktnom kontrolom Vladimira Putina, kao vrhovnog komandanta Ruskih oružanih snaga. U ekstremnim situacijama, pripadnici Garde imaju dozvolu da pucaju čak i ukoliko se u okolini nalaze civili, piše Tass. Medijima je zabranjeno da izveštavaju o lokacijama vojnika ove jedinice, a sve u cilju kako bi se zaštitili kako oni, tako i njihove porodice.
Gardom rukovodi Viktor Zolotov, nekadašnji telohranitelj i džudo sparing partner ruskog predsednika. Britanski mediji su spekulisali da je zbog formiranja ove Garde ruski ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev hteo da podnese ostavku, jer je policija praktično postala "sekundarna snaga u očuvanju unutrašnje bezbednosti Rusije", naveo je "Independent".
- Nekadašnji šef predsednikove bezbednosti sada je postao šef državne bezbednosti, slobodno tako mogu da kažem. Garda je produžena Putinova ruka - izjavila je Tatjana Stanovaja, direktor analitičkog odseka pri Centru za političke tehnologije u Moskvi.
Autoritarni potezi vlasti
Putinovi protivnici i kritičari optužuju ruskog predsednika da će "Gardu možda upotrebiti kako bi ućutkao brojne disidente", i osnivanje ovakve jedinice nazivaju "autoritarnim potezom".
Eksperti, međutim, ističu da Putinu nisu potrebne snage za "suzbijanje narodnih ustanaka", jer njega podržava više od 85 odsto građana, a da je u stvari cilj, stvaranje novih i efikasnih bezbednosnih struktura, koji će štiti interese zemlje. gardisti su već dobili nadimke "Putinovi pretorijanci" i "Putinovi lavovi".
Lev Koroljkov, veteran ruske specijalne jedinice "Vimpel", stručnjak za bezbednost u izjavi za "Sputnjik" pre nekoliko meseci rekao je da Nacionalna garda nije nova Federalna služba obezbeđenja i da nije "Putinova garda", iako će biti podređena direktno predsedniku zemlje, a ne Ministarstvu unutrašnjih poslova.
- Situacija blizu ruskih granica je zaista na ivici eksplozije. Ukrajinsko pitanje i dalje nije rešeno, Minski sporazum se ne poštuje. U ovakvim uslovima neophodno je sprečiti eventualne pokušaje da se situacija u Rusiji destabilizuje. Formiranje Garde, znači, da specijalne službe imaju informacije da se nešto "kuva": možda nije državni udar, ali moguće nekakvi neredi ili nešto slično. Jasno je da će Zapad kritički gledati na stvaranje takve jedinice, ali on uvek tumači sve kako mu je po volji. U svakom slučaju, u sadašnjim uslovima i situaciji kakva jeste formiranje Nacionalne garde je logičan potez - kaže Koroljkov.
Росгвардия первые приведена в полную боеготовность pic.twitter.com/7YcWeiySzi — Олеся Вескалова (@Vesk_Ol) 13 March 2017
I Ameri imaju svoju gardu
Ova jedinica će biti zadužena i za održavanje javnog reda, imaće zadatak da štiti važne državne objekte i specijalni teret, pomagaće Federalnoj službi bezbednosti (FSB) na granici, učestvovaće u teritorijalnoj odbrani Rusije, kontrolisaće trgovinu oružjem, oslobađaće taoce…
Međutim, daleko od toga da je osnivanje ovakve jedinice samo ruski fenomen. SAD 114 godina imaju svoju Nacionalnu gardu, koja odgovara direktno predsedniku države. Garda je između ostalog služila da neutrališe unutrašnje nemire poput protesta članova trgovinskih sindikata, preko nemira u Los Anđelesu 1992, do nedavnih protesta organizacije "Black Lives Matter" zbog poicijske brutalnosti prema Afroamerikancima.