Snajperista koji je bio smrt za sovjetske vojnike: Za 100 dana ubio 500 ljudi
Jedan od najlegendarnijih snajperista Finac Simo Hajha, kojeg su Rusi nazvali Bela Smrt, pre nego što je postao vojnik bio je seljak i strastveni lovac i živeo u kući punoj lovačkih trofeja. Taktike koje je koristio u lovu primenio je i u ratu. Ispred sebe bi uvek utabao sneg da se ne bi raspršio prilikom pucanja i pritom odao njegov položaj.
Nezaustavljiva mašina za ubijanje
Tokom Zimskog rata bio je snajperista, borio se protiv Crvene armije, a ostao poznat po savršenoj preciznosti i efikasnosti u ubijanju.
Dane je provodio krijući se u šumama, obučen u belo kamuflažno odelo na temperaturama između -20 i -40 stepeni Celzijusovih, i pomoću vrlo malo dnevnog svetla vrebao neprijateljske vojnike.
Hajha je ubio 505 sovjetskih vojnika. Taj broj je zvanično potvrđen, a ukoliko se uračunaju i nepotvrđene smrti, broj nastradalih od ruke ovog Finca penje se i do 542. Sve hice ispalio je za manje od sto dana, što ga čini najuspešnijim snajperistom Drugog svetskog rata.
Simi hladnoća nije smetala, pa bi u ustima držao sneg da ga para koju stvara dah ne bi odala. To mu nije teško padalo jer je još u detinjstvu navikao na odricanje, strpljivost i težak rad na farmi u selu blizu finsko-ruske granice.
Nezvanični izvori tvrde da je 34-godišnji Hajha ubio više od 800 neprijateljskih vojnika, jer osim što je bio spretan sa snajperom, odlično se služio i mitraljezom Suomi KP/-31.
Hajha je u istoriji finske vojske najbrže napredovao od čina vodnika do čina poručnika.
Išao je u rat kao da ide u lov
Koristio je snajper M/28 zbog njegove relativno male dužine, i to bez teleskopskog nišana.
Tako je predstavljao malu metu za protivnika jer je kod upotrebe bilo kog optičkog dodatka na snajperu potrebno držati glavu iznad same puške.
Simo nije voleo teleskopski nišan iz nekoliko razloga - zbog temperature je postojala opasnost od zamagljivanja i zbog same kamuflaže jer refleksija na optici može da oda poziciju snajperiste.
Iako je toliko vremena proveo u prvim borbenim linijama, rekao je da nikad nije bio uplašen. Ubijanje neprijatelja je tretirao kao i lov i samo je razmišljao o tome kako da ostane uvek dobro sakriven, kako da zavara neprijatelja i kako da ih likvidira što više.
Njegovi saborci takođe su se prilično oslanjali na njegovo pamćenje terena jer je bio majstor u iskorišćavanju tla kao bojnog polja. Još jedna veština koju je stekao kao lovac bila je i sposobnost procenjivanja udaljenosti. Njegova procena je u većini slučajeva bila gotovo savršena. Umeo je savršeno da proceni i dejstvo vetra i kiše na pucanje i uslove u šumi.
Jednostavno, Simo je razumeo i shvatao sve što se dešava oko njega, a mnogo češće i brže je čistio svoje oružje od ostalih vojnika. Tokom noći se temeljno pripremao za naredni dan, a njegovo ponašanje mnogi su smatrali opsesivnim jer je bio potpuno predan poslu.
Za Sovjete je bio neuhvatljiv
Sovjeti su Sima pokušali prvo da likvidiraju snajperima, a zatim su na šume u kojima se skrivao izvršili masovno artiljerijsko bombardovanje. Tom prilikom šrapneli su pocepali njegov kaput, ali je Hajha prošao bez većih povreda.
Iako se činilo da je neuništiv, tokom zasede je pogođen u vilicu. Kako su sovjetski vojnici mislili da je mrtav - ležao je nepomično, a glava mu je bila prekrivena krvlju, ostavili su ga da leži u snegu.
Ipak, Simo je preživeo, a pronašli su ga njegovi saborci. Bili su šokirani kada su videli da mu je metak otkinuo pola obraza i da mu visi cela leva strana glave.
Simo se osvestio nakon šest dana, i to baš 13. marta, na dan potpisivanja primirja između Rusije i Finske. Područje koje je branio s drugim vojnicima Sovjeti nikad nisu osvojili.
Nakon završetka Zimskog rata bilo mu je potrebno nekoliko godina da se potpuno oporavi. Nakon toga se posvetio svojoj strasti - lovu na jelene i uzgoju pasa. Često je lovio s finskim predsednikom.
U Finskoj je do kraja života ostao slavna ličnost, ali je uvek čuvao svoju privatnost. Pretrpeo je čak 26 operacija vilice, a njegova sposobnost govora nikad nije bila povraćena u potpunosti.
Kad su ga 1998. godine pitali čemu duguje svoj uspeh kao snajperista, Simo je jednostavno odgovorio: "Vežbi!"
A na pitanje da li žali za ljudima koje je ubio, rekao je: "Radio sam ono što mi je rečeno najbolje što sam umeo."
Simo Hajha živeo je čak 96 godina.
