Turska preti: Možemo da uzmemo grčko ostrvo kad god hoćemo!
Poslednjeg meseca svakodnevni su upadi vojnih aviona i patrolnih brodova u teritorijalni prostor Grčke. Već se vodi rat, ali zasad još samo rečima. Ponovo su stavljeni na ispit ionako roviti odnosi starih rivala, Grčke i Turske.
I grčka vojska je u odličnom stanju...
Ostrvo za koje je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao da je njegova zemlja mogla da ga uzme, kao i da još to može učiniti kada god poželi, naziva se Imija. Reč je o nenaseljenom ostrvcetu uz tursku obalu zbog koga su 1996. godine dve zemlje već bile na ivici oružanog sukoba, koji je izbegnut zahvaljujući posredovanju SAD.
Grčki ministar odbrane Panos Kamenos upozorava da je grčka vojska u odličnom stanju i da je njen moral na visokom nivou, kao i da je spremna da odlučno brani ostrva i grčki suverenitet. Za mesec dana turske snage - vazdušni lovci F-16 i helikopteri - više od sto puta su narušile grčki prostor. Tek kada grčka strana reaguje na provokacije, oni se povlače iz zone oko Imije ali i drugih ostrva blizu turske obale.
Ministar inostranih poslova Grčke Nikos Kocijas poručuje: "Ankara pravi veliku grešku ukoliko misli da je, s obzirom na ekonomsku krizu, Grčka slaba kada je reč o zaštiti i bezbednosti zemlje. Naš odgovor biće mnogo oštriji, strpljenje nije jedini instrument".
Pročitajte još:
* Grčka upozorava Tursku: Povredili ste granice Evrope!
* Egejski "okršaj": Grčka presretala naoružane turske avione
Svi problemi nastaju unutar radijusa od četiri milje u blizini turske obale. To područje Atina smatra svojim teritorijalnim vodama, dok ih Ankara naziva međunarodnim.
Grčka polaže pravo na deset milja vazdušnog prostora oko ostrva, ali Turska priznaje samo šest i zbog toga tvrdi da njeni lovci lete u međunarodnom vazdušnom prostoru.
Erdogan: Ostrva su oteta Turskoj
Osim toga, Turska nikako ne može da se pomiri sa činjenicom da je Lozanskim sporazumom iz 1923. godine, kojim su određene granice moderne turske države posle kolapsa Osmanske imperije, 16 ostrva u Egeju, među njima i sporna Imija, pripalo Grčkoj.
Predsednik Erdogan je čak doveo u sumnju ove odredbe rekavši da je sporazumom "turskom narodu naneta neprocenjiva šteta jer su mu oteta ostrva".
Odnosi između dve zemlje dodatno su opterećeni migrantskom krizom - upravo s turske obale su u Grčku nezakonito ušle stotine hiljada migranata, čiji priliv još nije potpuno zaustavljen. Ankara preti da će poništiti sporazum o readmisiji i da migrante neće primati natrag u zemlju. Tu je i nerešeni kiparski problem.
U ovom trenutku, u osnovi svega je najverovatnije unutrašnja politička situacija u Turskoj, potreba da se stvaranjem napetosti uoči odlučivanja o prelasku na predsednički sistem i davanju neograničenih ovlašćenja predsedniku Erdoganu podigne moral nacije.
