Kina i Rusija: Borba za vlast u Aziji?

"Rusija i Kina se ne takmiče za uticaj u Centralnoj Aziji, jer se njihovi prioriteti u regionu poklapaju, uključujući i održavanje političke stabilnosti, promovisanje ekonomskog razvoja i podržavanje sekularne državnosti", smatra politički analitičar Aleksandar Lukin.

Reuters

Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping

Lukin, koji je šef Katedre za međunarodne odnose na Višoj školi za ekonomiju u Moskvi, pomenuo je da neki u Rusiji tvrde da se Moskva i Peking već bore za vlast u Centralnoj Aziji, ili rizikuju da budu u pat-poziciji u regionu koji obe zemlje vide kao značajan za njihove političke, ekonomske i bezbednosne inicijative.

- Postoje oni koji tvrde da je u toku ili treba da počne borba za vlast između Rusije i Kine. Moramo da istaknemo da to nije ono što se zaista događa. Mislim da ne postoje posebne tenzije između dva naroda u ovom regionu, jer su njihovi osnovni ciljevi isti - smatra ovaj analitičar.

Ovi strahovi nisu sasvim neosnovani, jer je Kina povećala svoj položaj u Centralnoj Aziji, zamenjujući Rusiju kao ključnog partnera za neke od regionalnih sila. Takođe, čini se da Kazahstan doživljava Rusiju i Peking kao ravnopravne partnere.

Lukin smatra da ova tendencija nije predmet zabrinutosti u ovom trenutku.

- Kineski faktor je teško preceniti kada je u pitanju Centralna Azija. On će postati sve značajniji. Naravno da postoji određena konkurencija među kompanijama, ali je naša osnovna saradnja sasvim bliska - tvrdi ekspert.

Ipak, sve veći uticaj Kine u Centralnoj Aziji predstavlja određeni izazov za Rusiju.

- Uticaj Kine raste. To ne znači da je ovaj proces nepovoljan za nacionalne interese Rusije. S druge strane, to takođe ne znači da moramo da izgubimo naš tradicionalni položaj u regionu - zaključuje Lukin.

POVEZANE VESTI

SVET

Voker: Rusija i Kina imaju ubojitu moć

SRBIJA

Dojče vele: Da li je opasan kineski uticaj na Balkanu?

EKONOMIJA

Amerika i Kina "ratuju" - Rusija profitira

SVET

Kina pozvala Rusiju na zajednički otpor Amerikancima

IZDVOJENI KOMENTARI 5 komentara Svi komentari OSTAVITE KOMENTAR

Ponedeljak 06.03.2017. 20:56

more_i_ja

Ne baca Kina rukavicu samo Rusiji. I sa SAD-om igra stratešku partiju u kojoj je ulog sve veći, a američke karte sve tanje. Već sada, u ekonomskom pogledu Amerikanci više zavise od Kineza, nego obrnuto. Kina, koja ima najveće devizne rezerve u svetu, garant je finansijske stabilnosti SAD-a, jer poseduje bezmalo 1.500 milijardi dolara u obveznicama američkog državnog duga, čime praktično drži u šaci američku ekonomiju. Isto tako, Kina ima ogroman trgovinski suficit u razmeni sa SAD-om i taj višak i dalje nezaustavljivo raste. A (svetska) ekonomska kriza, koja već godinama parališe američku ekonomiju, u Kini skoro da se nije ni osetila… Dok analitičari procenjuju da je i Kini i Americi za sada korisnije da sarađuju nego da se sukobljavaju i da se ozbiljnije varnice među njima mogu očekivati tek za pet godina, dotle Peking sve jače steže omču u nekadašnjim čisto ruskim uticajnim sferama. Prvi poligon za odmeravanje snaga Rusije i Kine, ključnih partnera u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), jeste Kazahstan. Istina, stručnjaci godinama upozoravaju da je ŠOS mnogo korisniji Pekingu nego Moskvi, jer najmnogoljudnija zemlja koristi ovu organizaciju da uz ruski pristanak – širi svoj uticaj u Centralnoj Aziji.

Ponedeljak 06.03.2017. 20:56

more_i_ja

Ipak, drugovanjem sa Pekingom, posle decenija napetosti, Moskva je bar uspela da stvori kontratežu i svojevrsan ventil, kroz koji bi smanjivala prekomeran pritisak sa zapada. Time je stvorila novu realnost – da ruski energenti, kroz mrežu novih gasovoda i naftovoda, sada mogu da putuju i u Aziju, a Evropa mora da čini ustupke kako bi obezbedila dovoljne količine za svoje potrebe. Tako je, bar sa te strane, cilj bio ispunjen, a na Starom kontinentu Moskva je počela da stvara „energetske alijanse“ sa Nemačkom, Francuskom, Italijom… Problem na istoku, međutim, time nije rešen i sada polako stižu računi na naplatu. Upravo ovih dana kazahstanski nesmenjivi „lider nacije“ Nursultan Nazarbajev ide u višednevnu posetu Kini. Njegov osnovni cilj je da još više ojača privrednu saradnju i da obezbedi nove povoljne kreditne tranše iz Pekinga. Jer, posle 2008, kazahstansko „privredno čudo“ puklo je poput mehura i da Kinezi nisu rado pritekli u pomoć sve bi se srušilo. Međutim, i taj „kineski MMF“ funkcioniše na sličnim principima kao i onaj u Vašingtonu.

Ponedeljak 06.03.2017. 20:56

more_i_ja

Kazahstan je za Kinu zemlja od prvorazrednog interesa, ne samo zato što dele zajedničku granicu od 1.700 kilometara. Astana (još uvek) kontroliše kolosalna nalazišta prirodnog gasa, nafte i, posebno, urana, a tu su i krupna nalazišta obojenih metala. Takođe, zapadni sused ima velike zalihe slatke vode, dok kineski prigranični regioni u tome oskudevaju. Kazahstan je i značajno tržište za plasman kineske robe. Posebna priča su teritorija i stanovništvo. Kazahstan je deveta država po teritoriji na svetu, ali po broju stanovnika (16 miliona) zauzima daleko 61. mesto, sa prosečnih šest žitelja po kvadratnom kilometru. Sa druge strane, Kina je treća po veličini država i prva po broju stanovnika (140 na kvadratni kilometar), pa Peking višak svoje radne snage preliva preko granice. Prema nezvaničnim podacima, već oko 300.000 Kineza živi u Kazahstanu, a mnogi od njih nemaju legalne dozvole boravka.