Evropa je naoružana do zuba: Rusija i NATO u pat poziciji
Najava boljih odnosa Rusije i Zapada posle ulaska Donalda Trampa u Belu kuću zasad je samo prazno obećanje, imajući u vidu sve veće širenje NATO snaga blizu ruske granice na istoku Evrope.
Priča o miru, spuštanju tenzija i smanjivanju naoružanja pada u vodu pred činjenicama: Čitava Evropa naoružana je do zuba, a Rusija i NATO nalaze se u pat poziciji. Alijansa gomila snage i opkoljava najveću zemlju na svetu, dok Rusi povećavaju svoje nuklearne kapacitete u Kalinjingradu. Nekadašnji Kenigsberg, a danas eksklava koju kontroliše Rusija nalazi se u srcu EU, i bliži joj je Berlin nego Moskva.
Najnoviji primer zaoštravanja je najava Nemačke o povećanju vojske. Nemci planiraju da u narednih sedam godina povećaju broj trupa na 200.000. Ova vest imala je poseban odjek s obzirom da Nemačka, baš kao i Japan, ima snažnu kulturološku averziju prema jačanju vojske, zahvaljujući gorkim uspomenama iz II svetskog rata.
Međutim, kako kažu iz Berlina, na takav potez su "primorani usled ruske ekspanzije". EU zamera Rusiji zbog stanja u Ukrajini, navodne umešanosti u okupaciju regiona Donbas, ali i zbog aneksije poluostrva Krim.
U januaru je u Litvaniju stiglo 1.000 vojnika Bundesvera, koji će se pridružiti kolegama iz drugih članica NATO, kako bi "sprečili potencijalnu eksalaciju u tom regionu koji strahuje od ruske invazije". Naime, zemlje Baltika (tačnije njihov politički vrh) smatraju da bi Rusija mogla da preuzme deo njihove teritorije, baš kao štoje to uradila sa Krimom, iako su to dve potpuno različite stvari (imajući u vidu povezanost Rusije sa poluostrvom koje je pre 60-ak godina poklonjeno Ukrajini).
NATO rusku granicu opkoljava sa više od 7.000 vojnika: u Estoniji se nalazi britanski bataljon potpomognut vojnicima iz Danske i Francuske, koji broji 800 trupa. Uz to, dopremljena su i četiri nemačka borbena aviona "tajfun". U Letoniji se nalazi kanadski bataljon, uz vojnike iz Albanije, Italije, Poljske, Španije i Slovenije, koji čini ukupno 1.200 boraca. Isti broj nalazi se u Litvaniji, gde su nedaleko od ruske granice stacionirani vojnici iz Belgije, Hrvatske, Francske, Luksemburga, Holandije i Norveške, dopunjujući bataljon predvođen Nemcima. Najviše vojnika ipak ima u Poljskoj, državi sa izrazito antiruskom politikom, na čijoj teritoriji se nalazi čak 4.000 američkih trupa, zajedno sa oklopnim vozilima, 250 tenkova i ostalim teškim naoružanjem. Treba dodati i da će Amerikanci biti raspoređeni i u Rumuniji i Bugarskoj.
Uz ovakvo masovno gomilanje snaga NATO alijanse, ne čudi što Rusija odgovara istom merom u težnji da zaštiti svoje granice, kako su poručili iz Kremlja. PVO sistemi S-400 raspoređeni su širom zemlje, a svakodnevne vojne vežbe ruske avijacije postale su maltene obavezna rutina. Uz to, Rusi su već rasporedili značajne snage na Arktiku, koji se smatra strateški neprocenjivim, jer se odatle u slučaju najcrnjeg scenarija može napasti bilo koji od centara na Zapadu, bilo u EU bilo u SAD.
