Rusi i Ameri ponovo prebrojavaju bojeve glave
SAD i Rusija nastavljaju sa trkom u naoružanju. Nuklearne bojeve glave, protivraketni štitovi, balističke rakete... Dugačak je spisak naouržanja i samim tim, problema koje treba rešiti.
Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da treba ažurirati informacije o stavovima Rusije i SAD da bi se govorilo o produženju Sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (START).
Iako u Beloj kući to nisu komentarisali, mediji su ranije saopštili da je američki predsednik Donald Tramp u telefonskom razgovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom nazvao sporazum START 3 nesrećnim i postignutim u korist Rusije.
Međutim, kako objašnjava Mlakar, ukrajinska kriza praktično je sporazum stavila van snage i on nikada nije bio primenjen.
Ono što se Sjedinjenim Državama nije dopadalo jeste to što je Rusija bila u prednosti po broju nuklearnih glava i balističkih raketa, dok su SAD malo zaostajale, pre svega jer su određeni broj nuklearnih podmornica konvertovale u nosače krstarećih raketa po doktrini pomorske moći za 21. vek.
- Krajnji cilj je da se nuklearne bojeve glave na obe strane svedu na 1.500, umesto sadašnjih 3.000 do 3.500, koliko je dozvoljavao START 2. Sada verovatno Tramp želi da povrati prvenstvo moći u odnosu na Rusiju, pa čak nudi da obe strane imaju jednak broj atomskih glava, kako bi se napravila ravnoteža između dve sile - smatra Mlakar.
Prema njegovim rečima, ono što će po svoj prilici biti predmet vrlo ozbiljnih diskusija Moskve i Vašingtona jeste problem protivraketnog štita koji su Amerikanci instalirali.
Sad je Amerima od Rusije veći problem Kina
Danas, objašnjava Mlakar, problem za SAD više nije toliko Rusija koliko Kina, koja je veliki broj balističkih raketa rasporedila u zonu oko ruske granice, ne da bi ugrozila Rusiju, već da bi u slučaju potencijalnog sukoba lakše zauzela zonu odakle bi mogla da gađa severne delove SAD. Tu je, dodaje on, i Severna Koreja i njen nuklearni potencijal.
- Težište atomskog rivaliteta se polako pomera sa Evrope na Pacifik i to je zaokret o kojem je Tramp govorio. Međutim, da bi to ostvario, pre svega mora rešiti sporazume sa Rusijom - ističe Mlakar.
