Najveći skandali Vojske Nemačke
Nakon što je nedavno u medije procureo skandal u vezi sa primenom nasilja u kasarni elitne jedinice u gradu Pfulendorf u saveznoj pokrajni Baden-Virtemberg, nemačke oružane snage trpe mnoge kritike.
Oružanim snagama Nemačke ovo nije prvi put da privlače pažnju društva na vrlo loš način. Sputnjik piše o deset velikih skandala nemačke vojske.
1. Seksualno uznemiravanje vojnika
Prema pisanju medija, 2006. godine je nekoliko mlađih oficira u kasarni u gradu Niderauerbah moralo da trpi ponižavanja tokom kojih su ih stariji oficiri terali da se skidaju goli i podsmevali im se. Jednom od oficira su u anus stavljali suvo voće i udarali ga veslom po zadnjici. Dve godine nakon ovog incidenta, kapetan koji je prećutao ovaj nemili događaj i pokušao da ga sakrije od javnosti, bio je kažnjen i morao je da plati 2.000 evra.
2. Podučavanje batinama
U gradu Kosfeld je, kako piše "Špigl“, 2004. godine cela jedinica koja je bila na obuci pretrpela maltretiranje. Tokom vojne vežbe, vojnike su vezivali, tukli, pa čak i šutirali. Cilj obuke je bio "oslobađanje talaca“, pa su vojnici navodno morali da prođu kroz torturu koju bi možda morali da istrpe oteti. Kasnije je nekoliko mentora bilo kažnjeno.
Pročitajte još:
* "Neophodno očuvati NATO po svaku cenu"
* Beg od Erdogana: Suspendovani turski vojnici traže azil u Nemačkoj
3. Zlostavljanje u Avganistanu
Prema pisanju lista "Cajt“, nekoliko vojnika Bundesvera je 2006. godine skrnavilo glavu ubijenog čoveka. Na jednoj fotografiji se moglo videti kako vojnik jednom rukom drži glavu, a drugom rukom svoj polni organ koji je približavao glavi. Tada je 20 redovnih i bivših vojnika bilo privedeno na ispitivanje.
4. Neupotrebljivo oružje
"Špigl“ je 2012. godine prvi put pisao o nedostacima jurišne puške G36. Naime, prema pisanjima lista, oružje pri povišenim temperaturama gubi preciznost gađanja. U martu 2015. godine ministarka odbrane Ursula fon der Lajen je potvrdila da problem postoji. Proizvođač ovog oružja "Hekler“ i "Koh“ iz Baden-Virtemberga je odbacio optužbe. Ipak, 2015. godine je bila usvojena odluka da se svih 170 hiljada pušaka zameni nekim drugim modelom.
5. Nedovoljna borbena gotovost vojnih aviona
U novembru 2016. godine „Rojters“ je javio, pozivajući se izveštaj Ministarstva odbrane, da se Bundesver žalio na nedovoljnu borbenu gotovost aviona tipa "Tornado“ i "Eurofajter“. Prema saznanjima ove informativne agencije, 2015. godine svega 52 odsto svih aviona "Eurofajter“ i 44 procenta aviona tipa "Tornado“ bilo je u stanju borbene gotovosti. Prema standardima, trebalo bi makar 70 odsto aviona da bude u stanju borbene gotovosti
6. Problemi sa transportnim avionima
Bundesver je u oktobru 2016. godine mogao da se suoči sa problemom u vezi sa nedovoljnom borbenom gotovošću aviona S-130J američkog koncerna "Lokid Martin“. Prema pisanjima lista "Velt am Zontag“, nemačke oružane snage su razmatrale unutrašnji dokument koji je ukazivao na nedostatke ovih aviona. U izveštaju komiteta za naoružanje Ministarstva odbrane pisalo se o novim problemima za koje se do tada nije znalo.
7. Indžirlik: Svi avioni "Tornado“ - neispravni
I ponovo je u oktobru 2016. godine iz tehničkih razloga trebalo odustati od učešća špijunskih aviona tipa "Tornado“ u operacijama u Siriji i Iraku.
8. Borbeni šlem i crni zavrtanj
Do problema, može doći čak i sa takvim jednostavnim predmetima kao što je borbeni šlem. Standardni model - šlem M92, koji koristi Bundesver, sastoji se od 29 slojeva kevlara i dizajniran je da zaštiti vojnike od gelera granate. Delovalo je da je veoma jak, ali zapravo nije onoliko, koliko se pisalo u medijima 2015. godine. I krivac za to, kako se ispostavilo, jeste samo jedan mali crni klinasti zavrtanj, koji navodno nije dovoljno jak.
9. Narušavanje pravila NATO-a - 150 žrtava
Jedan pukovnik Bundesvera je 2009. godine, prema informacijama nemačkih medija, izdao naređenje vojnim pilotima da bombarduju kamione - cisterne koji su se zaglavili u pesku. Taj pukovnik je bio optužen da je narušio pravila NATO-a, jer je lično dao naređenje bez prethodne tačne analize situacije. Tokom ovog bombardovanja, poginule su 142 osobe.
10. Jurohok: Preskupi i neupotrebljivi špijunski dronovi
Špijunska letelica "Jurohok“ je 2013. godine skoro koštala pozicije tadašnjeg ministra odbrane Tomasa de Mezijera, pisao je "Špigl“. Bili su otkriveni brojni problemi sa ovim bespilotnim letelicama baš u nemačkom vazdušnom prostoru. Konkretno, postojao je rizik da troškovi porastu za nekoliko stotina miliona evra. U proleće 2013. godine, prestao je rad na daljem usavršavanju ovih letelica i započeto je traženje nekog drugog modela, na koji bi se mogla postaviti tehnika za prikupljanje obaveštajnih - špijunskih podataka. Ovog puta je posao poveren koncernu "Erbas“.
