Obama "gurnuo" Erdogana u Putinov zagrljaj, Tramp "vraća" NATO saveznika?
Turska je bila duboko razočarana ponašanjem prethodnog predsednika SAD-a Baraka Obame i njegove administracije, naročito u svetlu odbijanja izručenja Fetulaha Gulena, trenutno "neprijatelja br. 1" turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kao i saradnje sa kurdskom Jedinicom za zaštitu naroda (YPG), koje Ankara smatra teroristima. To je iskoristio predsednik Rusije Vladimir Putin i ojačao veze sa Erdoganom, doskoro vernim NATO saveznikom Amerikanaca...
Mnogi stručnjaci smatraju da bi Turska, s obzirom na svoju jedinstvenu geopolitičku poziciju na Bliskom istoku, trebalo da predstavlja svojevrsni most između "večitih rivala" Rusije i SAD. U Ankari zato polažu velike nade u novog predsednika Donalda Trampa, čija je bliskoistočna politika, međutim, još uvek velika nepoznanica.
Ono što se dosad može naslutiti, jeste da će Vašington ipak raditi na "otopljavanju" odnosa sa "pobunjenim" Turcima, što je i naglasio Reks Tilerson, budući Trampov državni sekretar, rekavši da je "nedostatak američkog liderstva učinio Erdogana nervoznim i 'gurnuo' ga predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, koji nije pouzdan saveznik, za razliku od SAD".
Istovremeno, Tilerson je naglasio da će Vašington nastaviti da snažno podržava sirijske Kurde u njihovoj borbi protiv Islamske države, tj. napredovanju ka strateški izuzetno važnom gradu Raki, prestonici džihadista u ovoj ratom razorenoj zemlji. Toliko o američkoj pouzdanosti...
S druge strane, Putin je zainteresovan da Rusija učvrsti svoje pozicije na Bliskom istoku, a za sada je najbolji put za to podržavanje sirijskog predsednika Bašara al Asada, kome bi i Turci i Amerikanci rado "videli leđa". Džihadisti Islamske države jesu trenutno zajednički neprijatelj, ali kad (ako) oni budu pobeđeni, postaviće se pitanje ko će kontrolisati Siriju, mesto na kome "veliki igrači" odmeravaju snage, znajući koliko je ona geostrateški važna.
Vreme će pokazati da li je Erdogan dovoljno vešt da uspešno "žonglira" između Moskve i Vašingtona, a situacija na Bliskom istoku je toliko zamršena da malo ko može da predvidi njen rasplet. Ruski i turski predsednik sada jesu u dobrim odnosima, ali kada se u Siriju jednog dana najzad vrati mir, "lomiće se koplja" oko Asadove sudbine.
Ukoliko se ispostavi da je lukavi Erdogan samo taktički, privremeno odustao od zahteva za Asadov odlazak sa vlasti ne bi li, ne ljutivši Putina, dobio na vremenu za obračun sa Kurdima, logično je da će kada se rat završi snažnije "pokucati na vrata" Bele kuće. A za očekivati je da će mu Donald Tramp, čovek koji je navikao da "pravi dilove" ta vrata širom otvoriti...
