Ukrajina se plaši Trampa: Napraviće "dil" sa Putinom?
Najveći gubitnik zbog političkih promena u Beloj kući mogla bi da bude Ukrajina, smatraju analitičari, prenosi "Al Džazira".
Svega nekoliko sati nakon što je postalo izvesno da će na američkim predsedničkim izborima 45. predsednik biti "on", a ne "ona", ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov izbrisao je sa svoje Fejsbuk stranice post u kome je Trampa nazvao "opasnim marginalcem".
Tako neodmereni izraz ukrajinskog državnika na društvenim mrežama bio je samo reakcija na nedolične izjave republikanskog predsedničkog kandidata da će "razmotriti" činjenicu da su se žitelji Krima u većini opredelili za to da žive sa Rusijom, a ne sa Ukrajinom.
Nedavna izjava Trampa da će predložiti Putinu ukidanje sankcija Rusiji u zamenu za smanjenje nuklearnog naoružanja, šalje poruku Moskvi i državama EU da se politika jakog pritiska na Kremlj zbog intervencije u Ukrajini - najverovatnije iscrpljuje.
Ako za svet i međunarodne odnose Tramp predstavlja pre svega neizvesnost, za Ukrajinu je on neka vrsta izvesnosti da Kijev ubuduće ne treba da očekuje istrajnu i konzistentnu podršku koju mu je Vašington poslednje dve i po godine pružao u suprotstavljanju jednoj od najvećih vojnih sila na svetu - Rusiji.
Iako je ukrajinski predsednik Petro Porošenko za vreme posete SAD krajem septembra prošle godine planirao da se sretne sa predsedničkim kandidatima demokrata i republikanaca, imao je razgovor samo sa Klintonovom, dok ga je Tramp ignorisao.
Ukrajinski analitičari ocenjuju da će biti potrebno mnogo napora da se odnosi na bliskom nivou, koji su krajnje potrebni Kijevu, postignu sa administracijom Donalda Trampa.
Ubrzo nakon izbornog iznenađenja u Vašingtonu, i u Kijevu su počele da se bude glasovi protiv politike kakvu prema Rusiji vodi predsednik Porošenko. Jedan od najbogatijih Ukrajinaca Viktor Pinčuk predlažio je Kijevu da se napravi "bolan kompromis" i privremeno odustane od integracije Ukrajine u NATO i EU.
Ukoliko zbog unutrašnjih političkih okolnosti EU ne dodeli Ukrajincima bezvizni režim, u društvu će porasti evroskeptična raspoloženja, apatija, a ohrabriće se i proruska opcija. Sa druge strane, u neizvesnim političkim okolnostima razumljivo je i pribojavanje zapadnoevropskih država od mogućih talasa ne samo radnih emigranata iz Ukrajine, već i izbeglica, ukoliko buknu novi sukobi na Donbasu.
U tom slučaju NATO snage i američki vojnici koji se raspoređuju duž geopolitičke granice sa Rusijom mogli bi da se sretnu sa izazovom ne samo ruskih tenkova, već i mogućim talasom izbeglica iz 40-milionske Ukrajine. U najgorem slučaju taj talas mogao bi da bude mnogo veći od onog početkom devedesetih sa Balkana, ili ovog koji još uvek sa Bliskog istoka zapljuskuje države Evropske unije, zaključuje "Al Džazira".
