Obama pomilovao Čelsi Mening
Predsednik SAD Baraka Obama doneo je tri dana pre isteka mandata odluku o pomilovanju odnosno oslobađanju ili smanjenju kazne za više od 200 zatvorenika.
Među njima je i transrodni vojnik Čelsi Mening, saopštila je Bela kuća. Kazna joj je sa 35 godina smanjena na sedam i ona će umesto 2045. godine na slobodu izaći u maju. Meningova (28), osuđena je u avgustu 2013. godine na 35 godina zatvora za špijunažu zajedno sa drugim službenicima, nakon objavljivanja dokumenata na sajtu Vikiliks. Kako navodi Bela kuća, Obama je pomilovao 64 osobe i uslovno oslobodio još 209 zatvorenika, preneo je Rojters.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž izjavio je krajem prošle nedelje da će pristati da bude isporučen SAD, ako predsednik Barak Obama pomiluje Čelsi Mening.
- Ovaj potez bi mogao bukvalno da joj spase život - izjavio je aktivista Čejs Stenžio.
AFP piše da je Obamin potez iznenađenje, imajući u vidu skandal s hakovanjem Demokratskog nacionalnog komiteta tokom predizborne kampanje prošle godine. Osim toga, francuska agencije ističe da je Bela kuća u poslednjih nekoliko nedelja odbila da komentariše mogućnost pomilovanja Čelsi Mening, ali su napravili razliku između nje kao osobe koja je priznala svoje postupke i prošla sva suđenja i osobe poput Edvarda Snoudena.
"Pobeda: Obama smanjio kaznu Čelsi Mening sa 35 na sedam godina zatvora. Iz zatvora izlazi 17. maja", objavljeno je na Tviter nalogu Vikiliksa.
Meningova je dva puta pokušala samoubistvo prošle godine u vojnom zatvoru za muškarce u Kanzasu, ističe Bi-Bi-Si. Osim toga, 2016. je i štrajkovala glađu. Štrajk je obustavila nakon što je vojska pristala da joj omogući lekarske tretmane za promenu pola.
Čelsi Elizabet Mening, rođena kao Bredli Edvard Mening, bila je američki vojnik. Uhapšena je u Iraku u maju 2010. zbog sumnje da je prosledila poverljive dokumente Vlade SAD sajtu Vikiliks. Tokom narednih meseci, Meningova je, između ostalog, optužena za dostavljanje informacija o nacionalnoj odbrani neovlašćenim licima i pomaganje neprijatelju, dela za koja je propisana smrtna kazna, iako su tužioci saopštili da je neće tražiti.
Snouden je bivši radnik Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) koji je pobegao prvo u Hongkong, pa u Rusiju, nakon što je 2013. godine objavio dokaze da NSA špijunira maltene čitav svet. Snouden nije na Obaminoj listi za pomilovanje iako je više od milion ljudi peticijom to traži od Obame.
Počelo s ratnim dnevnicima
Materijal koji je Meningova dostavila Vikiliksu objavljen je između aprila i novembra 2010, a uključuje video-snimke helikopterskog napada u Bagdadu iz 2007, snimke bombardovanja sela Granai u Avganistanu, 250.000 američkih tajnih diplomatskih depeša i 500.000 vojnih dokumenata koji su postali poznati kao "Irački i avganistanski ratni dnevnici".
- Ne mogu da pomilujem nekoga ko nije izašao pred sud i predstavio se - izjavio je Obama u novembru za nemački njuz magazin "Špigl".
Meningova je od jula 2010. bila zatvorena u vojnoj bazi Kvantiko u Virdžiniji i držana samici uz brojna ograničenja, što je dovelo do protesta u SAD i drugim zemljama. U aprilu 2011, 295 akademika, među kojima su bili mnogi poznati američki pravni stručnjaci, potpisalo je pismo u kojem se navodi da uslovi njenog pritvora krše Ustav SAD.
Nešto kasnije, prebačena je u zatvor u Fort Levenvortu, gde joj je omogućeno da kontaktira sa drugim zatvorenicima. Izvedena je pred sud u februaru 2012, ali je odbila da se izjasni o krivici. Osuđena je na 35 godina zatvora 24. avgusta 2013. pred vojnim sudom.
Hoće li se Asanž predati?
Džulijan Asanž našao se pod pritiskom nakon što je Barak Obama pomilovao Čelsi Mening, jer je nedano obećao da će pristati da bude izručen SAD ukoliko bi Obama pomilovao Meningovu koja je bila glavni izvor informacija Vikiliksu.
Asanž je od 2012. godine u ambasadi Ekvadora u Londonu gde je pobegao kako bi izbegao izručenje Švedskoj u kojoj protiv njega postoje optužnice za seksualni napad, a izgledne su i optužbe o špijuniranju u SAD, mada Amerikanci nikada nisu rekli da zaista traže Asanža.
Zasad se Džulijan Asanž ne oglašava povodom oslobađanja svog izvora, već je samo objavio na Tviteru "pobedu" zbog oslobađanja Meningove.
Asanž veruje da ga Amerikanci drže na tajnoj optužnici i da bi bio izručen bilo od Britanaca, bilo od Šveđana jer su obe zemlje saveznice SAD i sa tom zemljom imaju sporazume o izručenjima. I Ekvadoru je odnedavno politički vrlo neugodno da štiti Asanža koji se hakovanjem bavio čak i iz ambasade, pa mu je krajem prošle godine uvedeno restriktivno korišćenje interneta.
Snoudenu produžen azil
Bivšem službeniku američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) Edvardu Snoudenu produženo je boravište u Rusiji.
- Snoudenu je upravo produženo boravište za još nekoliko godina - navela je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
U junu 2013. godine Snouden je predao "Vašington postu" i "Gardijanu" niz poverljivih materijala o američkim i britanskim programima za praćenje na internetu, podseća agencija.
Potom je odleteo u Hongkong, odakle je 23. juna te godine doleteo u Moskvu i boravio u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo. U avgustu je dobio privremeni azil u Rusiji.
U SAD Snoudena optužuju za predaju tajnih podataka specijalnim službama drugih zemalja i po svakoj od tri tačke preti mu do 10 godina zatvorske kazne.
