Naučnik o smaku sveta: Neće biti asteroid, već...
Mediji širom sveta, uglavnom senzacionalistički, često najavljuju apokalipsu usled udara asteroida u Zemlju. Mnogo je, međutim, izglednije da bi uzroci nestanka nama poznatog živog sveta mogli da budu na sasvim drugoj strani.
Upućeni u finansiranje naučnih projekata tvrde da naučnici u mnogim državama često sami podstiču senzacionalizam jer im spektakularne najave smaka sveta pomažu da lakše odobrovolje birokrate da odreše državnu kesu za nove istraživačke projekte.
- Verovatnoća da se u bliskoj budućnosti dogodi katastrofalni udar asteroida u Zemlju je izuzetno mala. Zanemarljivo mala - kaže Nenad Milovanović, naučni saradnik u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, prenosi "Mondo".
Šta je malo telo
Malo telo može biti asteroid, meteor, deo komete... U mala tela se računaju objekti čiji je prečnik od nekoliko centimetara do nekoliko stotina kilometara.
- Što malo telo ima manji prečnik, više ih je i veća je verovatnoća da udari u Zemlju - kaže Milovanović.
On podseća da je prvo ljudsko pismo ustanovljeno pre pet do šest hiljada godina, a da od tada nije bilo nijednog velikog udara bilo kog malog tela u Zemlju osim tunguske eksplozije u Sibiru, koja se dogodila 1908. godine.
Pretpostavlja se da je prečnik tela velike gustine koje je tada pogodilo Zemlju iznosio između 60 metara i 90 metara, te da se raspao na visini od pet do deset kilometara iznad Zemlje.
- Asteroidi imaju veliku gustinu i sačinjeni su pretežno od metala, dok su komete sačinjene pretežno od leda - kaže Milovanović.
On navodi da bi najveći problem bio kada bi ljudi otkrili asteroid prečnika nekoliko kilometara koji ide ka Zemlji, a moguću opasnost predstavljaju i mala tela, asteroidi, u blizini Zemlje.
Hvala Saturnu i Jupiteru
- Zemlju od udara štite velike planete Saturn i Jupiter koji svojom velikom masom privlače mala tela i "čiste" sve što bi moglo da priđe Zemlji. To je srećna okolnost. Tela koja bi mogla da udare Zemlju privlači i Mars, koji je između Zemlje i Jupitera, a privlači ih i Mesec - kaže on.
U nedavnoj prošlosti, 10. maja 2014. godine, najbliže Zemlji je prošao mali asteroid, prečnika između tri metra i osam metara, i to na 96.560 kilometara od naše planete, brzinom od 35.400 kilometara na sat.
- Prošao je između Zemlje i Meseca. Čak i da je ušao u Zemljinu atmosferu, bio bi spaljen - kaže Milovanović, i podseća da na našu planetu iz svemira svakodnevno padne nekoliko stotina tona prašine.
Naučnici tvrde da je za najteže moguće posledice, poput nestanka većine živih bića, neophodan udar tela koje bi trebalo bude asteroid i da ima prečnik od nekoliko kilometara.
- Postoje ozbiljni kandidati koji bi u narednih 100 godina mogli da udare u Zemlju. To pokazuju trenutni proračuni, ali kasniji proračuni mogli bi da pokažu da se to neće dogoditi, jer se putanja se stalno menja, i što su nam bliže, proračun je tačniji - kaže Milovanović.
On navodi da naučnici, kada razmatraju mogućnost apokaliptičnih događaja, udar asteroida stavljaju na poslednje mesto, zbog male verovatnoće da se to dogodi.
- Mnogo veća opasnost preti od globalnog otopljavanja ili od aktiviranja supervulkana koji bi izbacio dovoljno prašine da blokira Sunčevu svetlost, kao i od razornih zemljotresa - precizira Milovanović.
On kaže da se udar manjeg asteroida u Zemlju nedvosmisleno može utvrditi 3 do 5 godina pre tog događaja, dok bi čovečanstvo za udar većeg asteroida moglo da se priprema i razvija tehnologiju za sprečavanje udara između 10 godina i 20 godina.
- Čak i ako bi u Zemlju udario asteroid prečnika nekoliko kilometara, zavisi gde bi udario. Ako bi udario u okean, posledice bi bile manje katastrofalne od udara u čvrsto tlo, a veća je verovatnoća da udari u more, jer svetski okean pokriva gotovo tri četvrtine Zemljine površine, odnosno 70,8 odsto - kaže Milovanović.
Pošto je malo verovatno da će nas uskoro sve pobiti asteroid, ljudi bi mogli da povedu više računa o uzrocima apokalipse na koje mogu da utiču, poput globalnog zagrevanja.
