Srcem na cev pištolja

Ono što je u ponedeljak pre podne učinio naš zemljak Vlastimir - Aco Barišić (74) mnogi bi okarakterisali kao "sumanutost", ali oni koji ga znaju (a među njima su i naše novine čiji je Vlastimir aktivni čitalac) manje se čude znajući njegovu dušu, sportsko srce i spremnost da oduvek nesebično pomaže kako onima iz najbližeg okruženja tako i potpuno nepoznatim ljudima, što je nebrojeno puta pokazao u akcijama "Vesti".

SAMO JE VLASTIMIR PRITRČAO: Snimak nekog očevica u trenutku prepada (Foto: B. Božin)

U ponedeljak 2. januara ovaj bivši bokser dokazao je svoju hrabrost kada se suprotstavio dvojici naoružanih maskiranih pljačkaša u najstrožem centru Berlina, koji su napali vlasnika zlatare Luksuz for ju u dobrostojećoj četvrti Šarlotenburg.

- Nešto pre 11 časova sam krenuo u redovnu kupovinu. Kada sam stigao do ugla Knezebek i Licenburgerštrase, video sam kako dvojica maskiranih momaka pištoljima guraju mog suseda Volfganga Ludolfa, vlasnika juvelirnice, prema zemlji, dok on telom pokušava da zaštiti svoju desetogodišnju kćerku. Iako je ulica bila puna ljudi i vozila, niko nije ništa preduzimao - priča Barišić za "Vesti".

Kada su videli da trči prema njima, lopovi su krenuli da beže preko ulice.

- Jedan od njih je u ruci imao 9-milimetarski kolt, drugi crni pištolj kao Zastavin, koji poznajem još od služenja vojnog roka u Jugoslaviji - rekonstruiše naš sagovornik događaj koji će pamtiti do kraja života.

On kaže da mu je tada jedina misao bila da uhvati bar jednog od pljačkaša.

Napadač iskliznuo iz ruke

- Prvi je pretrčao ulicu i ušao u auto koji je stajao na raskrsnici Licenburgerštrase i Emzerštrase. Drugi je zastao na pola ulice, jer su dolazila kola iz jednog pravca, a ja sam takođe morao da stanem i pustim auto koji je išao drugom trakom. Sustigao sam ga kad je već došao do automobila i otvorio vrata da uđe. Ščepao sam ga za rame, ali mi je iskliznuo zbog mokre jakne i uspeo da uđe i zatvori vrata.

Vlastimir kaže da je instinktivno stao ispred kola da zaustavi napadače, nadajući se da će jedan od njih da izađe i da će tako uspeti da ga savlada. U tom trenutku je suvozač uperio u njega pištolj kroz šoferšajbnu, dok je vozač polako krenuo i počeo da ga gura autom.

- Nisam hteo da se sklonim, a onda je on odjednom dao gas i odbacio me preko haube tako da sam pao u stranu.

Nepoznati pljačkaši su plavim folksvagenom skrenuli u Emzerštrase i pobegli u nepoznatom pravcu.

Iako se pri tome ugruvao i kaže da ga još bole leđa i rame, za Vlastimira to kao da nema nekog značaja. Kaže da nijednog trenutka nije razmišljao o tome da svoj život dovodi u opasnost i da su napadači mogli da ga upucaju.

- To je takav adrenalinski kik, koji je urođen naročito sportistima koji se bave borilačkim veštinama - objašnjava Vlastimir.

Devojčica je vrištala

On dodaje da njegova reakcija nije bila toliko zbog pljačke, koliko radi bespomoćnog deteta.

- Toliko se snage stvorilo u meni da sam mogao i auto da podignem. Najviše zbog deteta koje je vrištalo i plakalo i oca koji ga je zaštitio svojim telom, kao i pomisli da je moglo sve tragično da se završi po njih.

Njegov gest je u stvari bio mnogo više od hrabrosti.

- U tom momentu zaboravljaš na sve i živiš samo za trenutak koji ti se odigrava pred očima. Ono pre toga jednostavno ne postoji, samo razmišljaš o tome da ostvariš cilj, da ih uhvatiš, ščepaš, nokautiraš, bilo šta...

Iako oseća zadovoljstvo zbog toga kako je postupio, kaže da je razočaran što bar jednog od napadača nije uspeo da uhvati.

Sa vlasnikom Volfgangom Ludolfom se, kako kaže, poznaje već devet godina, od kada je Ludolf otvorio juvelirnicu u komšiluku. Barišić je za njega dizajnirao nakit, kao i za još neke poznate berlinske juvelire, čime se bavi otkako je u penziji.

Aca je neustrašiv

Juvelir je još u šoku, prvenstveno zbog kćerkice koja je sve to morala da proživi. Za svog spasioca je više puta rekao da je dobra duša.

- Aco je inače hrabar i neustrašiv i situaciju nije sagledao objektivno, nego je reagovao instinktivno. Iskreno govoreći i sam sam tek naknadno shvatio šta se sve odigralo, jer sam u prvom trenutku brinuo samo za kćerku. Sve drugo mi je bilo sporedno. U takvoj situaciji reaguju hrabri ljudi, koji neustrašivo dovode u opasnost sopstveni život. Aco se i sam izložio opasnosti da se napadači jednostavno okrenu i pucaju - ispričao je Ludolf za "Vesti".

Neki od prisutnih očevidaca su pozvali policiju, a Vlastimir ne krije razočaranost zbog njihovog držanja po strani.

- Niko nije ni pokušao da nešto uradi ili priskoči da pomogne. Ne mogu da shvatim takve ljude.

Samo sam na ćerku mislio

Ludolf ne zna ko su bili napadači, jer se sve odigralo izuzetno brzo, u svega tridesetak sekundi. Oko 9.30 on je sa kćerkom stigao automobilom ispred lokala s namerom da skinu božićnu dekoraciju, jer je radnja zatvorena do kraja nedelje.

- Odjednom su se iz sporednog ulaza sa uperenim oružjem pojavila dva maskirana muškarca i na lošem nemačkom povikala gde je nakit. Pokušao sam da zaštitim kćerku i skinuo sam sa ruke svoj skupoceni sat vredan oko 20.000 evra i dao im. Zatim su otvorili gepek mercedesa i pretresali, ali nisu ništa našli i uzeli su mušku tašnu luj viton, u kojoj su bili ključevi i lične stvari - priča Volfgang Ludolf.

Ukupnu štetu juvelir procenjuje na 35.000 evra, budući da će morati da promeni alarm i ključeve. On kažeda ne zna kakve su bile namere lopova, ali misli da su možda računali s tim da je tokom praznika izmestio dragocenosti na drugo mesto i da ih je tog dana doneo u radnju.
Iako su napadači bili maskirani, Ludolf procenjuje da su visine oko 1,60 i 1,70 i mlađi od 30 godina. Što se tiče stranog akcenta, njemu se čini da napadači već duže vreme žive u Nemačkoj, a ne nekoliko nedelja.