Godina petla lomi moćnu Kinu
Dočekujući 2016. godinu kineski predsednik Si Điping obećao je 1,3 milijardi Kineza "godinu otvorenosti i deljenja". - Budućnost je ohrabrujuća i inspirativna - rekao je tada Si.
Međutim, 2016. godina je bila ne samo toliko teška za Kinu, već je nagovestila i još veće izazove. Ekonomsko usporavanje druge najveće ekonomije na svetu je nastavljeno i mnogi stručnjaci upozoravaju na javni dug zemlje koji se opasno približava granici održivog. Partijska elita nastoji da stvar drži pod kontrolom, ali u tome sve teže uspevaju.
Predsednik Si je, istini za volju, pokrenuo veliku antikorupcijsku kampanju jer se pokazalo da je u velikoj komunističkoj zemlji ona toliko rasprostranjena da građani počinju da preispituju poverenje u partiju koja svoj monopol vlasti upravo bazira na ekonomskom rastu i jačanju kineske srednje klase. Dokle god se to događa kako partija želi, komunisti su mirni. Ali, onog trenutka kad ili ako partija to više ne bude mogla, Kinu mogu da pogode i ozbiljni politički potresi.
Nikakvog napretka nema ni u pogledu autonomije Hong Konga koji se pod suverenitet Pekinga vratio 1997, te su građani više meseci proveli na ulicama. Si je disciplinovanje Hong Konga doživeo kao politički trijumf partije koja broji 88 miliona članova.
Dužnička kriza
Javni dug Kine je dostigao 206,3 odsto bruto nacionalnog dohotka. Da bi se razumelo o kakvoj je opasnosti reč svedoči podatak da je pre samo dve godine dug bio 25 odsto bdp, ili da je Grčka upala u eksternu nesolventnost sa 160 odsto.
Iduće jeseni Sija očekuje partijski kongres na kojem bi trebalo da mu odobre drugi i poslednji petogodišnji mandat. Ali, u 2017. godini, u kineskom horoskopu Godini petla, pred Kinom su ogromni izazovi. Privredni rast je najslabiji u poslednjih 25 godina i usporavaće i dalje. Pred Sijem su i ogromni spoljnopolitiki izazovi. U Belu kuću ulazi Donald Tramp koji je uspeo da stane na žulj Kini praktično najavljujući ekonomski rat dve zemlje. Odnosi Kine i SAD su poslednjih decenija istovremeno i duel i duet, ali bi ekonomsko sukobljavanje moglo dve zemlje ranjivih privreda da odvede u spiralu sunovrata.
Tu je i pitanje spornih voda u Južnokineskom moru. Kina traži pristup vodama na koje pravo polažu još i Vijetnam, Filipini, Japan, čak i Tajvan. Prošlog jula je Međunarodni arbitražni sud za pomorska pitanja u Hamburgu uskratio Kini pravo nad ključnim koridorima trgovinskih pomorskih ruta. Reč je o ogromnom novcu jer se desetina svih roba na planeti transportuje upravo tim rutama.
Jedna od svetlih tačaka za Kinu je to što je Si uspeo da se s američkim predsednikom Barakom Obamom dogovori da dve zemlje ratifikuju klimatski sporazum. Reč je o dve velike države koje su ujedno i najveći zagađivači planete. Ali, sada je i taj sporazum upitan jer je Tramp najavio povlačenje potpisa američkog predsednika.
Zveckanje oružjem
Nema supersile bez jake armije koja će taj status štititi. To je Kina vrlo dobro razumela i krenula da jača svoje vojne kapacitete, što naravno košta puno. Od mornarice i avijacije, do sajber tehnologija i specijalnih snaga, Kina sve više vojno liči na supersilu. Toga se plaše njeni susedi s kojima je listom u problematičnim odnosima.
Pre ili kasnije će Kina morati da se pozabavi i pitanjem Severne Koreje koja ide ka tome da osvoji tehnologiju balističkih projektila dugog dometa, što uz već postojeće nuklearne bojeve glave, predstavlja ogromnu opasnost za region. Donald Tramp je već reko da je problematična Koreja "beba Kineza" i da se oni njome bave, jer će u protivnom SAD podržati atomsko naoružavanje Južne Koreje i Japana, a Peking nikako ne bi voleo da takvo oružje bude na njihovim granicama.
Odnosi Pekinga i Vašingtona će umnogome obeležiti narednu deceniju. Ukoliko dve supersile krenu stranputicom, ne treba imati nikakvu sumnju da će cenu toga platiti čitav svet. Svetske privrede su u toj meri isprepletene da je nemoguće da jedan, a kamoli dva džina posrnu, a da u taj ponor ne povuku gotovo sve zemlje na planeti.
Garadovi duhovi
U najvećoj meri kineski privredni razvoj bio je zasnovan na infrastrukturi, odnosno građevinarstvu. To je bilo održivo sve dok je peking rastao sa desetak na više od 30 miliona stanovnika, dok su se po zemlji gradili aerodromi, putevi, pruge i mostovi. Zemlja danas ima oko 200 takozvanih gradova duhova. Od tržnih centara do fudbalskih stadiona, sve je prazno, stotine ovakvih kineskih gradova je izgrađeno, i još se gradi u srcu zemlje. Primera radi, u Ordosu živi oko 140.000 ljudi, a prazni bulevari, široki i raskošni, dobar su set za filmove o apokalipsi, ocenjuju zapadni mediji. Grad je projektovan za tri miliona stanovnika. Samo do 2020. godine, dakle za 5 godina, Kineska komunistička partija planira da urbanizuje 100 miliona stanovnika. No, postavlja se pitanje da li taj plan nije započeo, ili propada, s obzirom na ove prazne gradove.
