"Rusija ne precenjuje Trampa i nije 100 odsto optimista sa njim"
Predsednik spoljnopolitičkog odbora Saveta Ruske Federacije Konstantin Kosačov smatra da je prerano da se daju prognoze o odnosu novog predsednika SAD Donalda Trampa prema Rusiji.
- Imali smo već jednom "reset", sa Barakom Obamom, i znamo kako se to tada završilo. Da je pobedila Hilari Klinton sve bi bilo predvidivo, imali bismo bilateralne tenzije i zaoštravanje globalnih konflikata - uveren je on.
Kosačov, u intervjuu bečkom dnevniku "Prese", kaže da je Tramp "jednačina sa puno nepoznatih", ali ukazuje da se njegovim izborom otvara mogućnost koja ne bi postojala drugačijim ishodom.
- Međutim, mi ne precenjujemo Trampa i nismo ni 100 odsto optimisti - kaže on.
Što se novog šefa američke diplomatije tiče, Kosačov je uveren da će Reks Tilerson, koji je dobio ruski orden prijateljstva, zajedno sa Trampom u prvoj liniji delovati proamerički, da neće biti laki partneri za pregovore.
- Sviđa mi se na Trampu i Tilersonu što žele rešenja koja su prihvatljiva i za drugu stranu. Tako se sklapaju poslovi u svetu. Ako primenite taj pristup u spoljnoj politici onda imamo situaciju pobednika na obe strane - rekao je Kosačov.
On je odbacio tvrdnje da je Rusija hakovala demokrate za vreme predizborne kampanje.
- To je skroz smešno. Nismo videli niti jedan dokaz. Pretpostavka da neko nije kriv važi za sve, sem za Rusiju - kazao je Kosačov.
Ne mešati Krim sa jugoistočnom Ukrajinom
Upitan kako bi mogao da izgleda dogovor za Ukrajinu i Krim on je poručio da je poglavlje Krima zaključeno, i da je on integralni deo Rusije, što je odluka građana Krima.
Kosačov je uveren da će aneksija Krima biti, pre ili kasnije, priznata, dodajući da bi bila velika greška da se pomešaju Krim i jugoistična Ukrajina.
- To bi nas sao držalo u klopci u kojoj ne možemo naći rešenje. Jugoistočna Ukrajina je otvorena tema. Želimo da podržimo Ukrajinu da ponovo stekne svoj teritorijalni integritet. Ne želimo da taj konflikt traje večno - naglasio je on.
Kosačov je ukazao da Rusija ne komanduje nad građanima u jugoistočnoj Ukrajini, da je u okviru svojih mogućnosti pokušala da uveri te ljude da više ne govore o otcepljenju od Ukrajine, ne preduzimaju nepovratne pravne korake i poštuju liniju razgraničenja.
- Zauzvrat je Kijev trebalo da ispuni svoje tačke iz sporazuma iz Minska promena Ustava, decentralizacija, izborni zakon za Donjeck i Lugansk, kao i amnestija. To se nije dogodilo i zbog toga se sada nalazimo svi u klopci Rusija, EU i Austrija - kazao je on.
