Kako sam izabrao Trampa
Na početku ovog posla sve je već unapred mirisalo na zaveru da se Donald Tramp zgužva i odbaci kao nekakav uljez u svet visoke politike. U američkim medijima je bio izložen neviđenoj satanizaciji, mnogo goroj od one koja je ranijih godina ocrnila Vladimira Putina, Slobodana Miloševića, Sadama Huseina, Moamera Gadafija...
Ovako počinje svoju priču o prohujalim predsedničkim izborima u SAD sagovornik "Vesti", naše gore list, Predrag Peđa Filipović, advokat iz Filadelfije.
Dodali mu 40 godina
- Da nešto nije u redu sa ovim izborima osetio sam na svojoj koži, dva meseca uoči samog glasanja koje je došlo na red 8. novembra. Pri registraciji za izlazak na biralište, napravio sam namerno malu probu. Navodno nepristrasni popisivač pojavio se kod mene u plavoj odeći (što je boja Demokratske partije) i predstavio se da navodno dolazi iz nevladine neutralne organizacije. Zahvalio sam mu na građanskoj službi i na tome što mi je pomagao pri ovom upisivanju. Kad sam mu predao aplikaciju, pomenuh mu da ću glasati za Trampa. I naravno, kroz dve nedelje mi je stiglo pismo (umesto glasačkog listića) u kojem je stajalo da moji podaci ne odgovaraju onima u datoteci, pa da zato nisu mogli da me registruju, jer sam po njihovom navodno rođen 1937. godine (?!) umesto 1977, a bilo je više nego očigledno da nemam 80 godina. Ja to godište nisam upisao, ali neko naravno jeste... Odlazak u Gradsku većnicu Filadelfije bio je moj naredni potez. Pokazao sam svoju advokatsku legitimaciju sa ličnim podacima i tako iznudio izvinjenje nadležnih za ovu "grešku". Da nisam ovo uradio, ne bih mogao da glasam (sem možda za Hilari, ali ne svojom rukom).
Dok razgovaramo u Beogradu, gde je došao da sa rođacima i prijateljima slavi Mitrovdan, on sa olakšanjem ocenjuje da su Klintonovi danas posle svega - samo lanjski sneg.
- Eto, preživesmo i njih kao i mnoge druge dušmane - kaže Peđa.
Sa setom priznaje da Srbi, koliko je njemu poznato, nisu organizovano podržavali kampanju Donalda Trampa, bar ne u parohiji u kojoj on živi, gde je član i odbornik. Nisu se direktno povezivali sa izbornim štabom ili slali pare za kampanju.
- Bilo je to uglavnom spontano i samoniklo u našem narodu.
Ženska ofanziva
Ali Fejsbuk je bio čudo. Tamo su debate bile žestoke, premašujući sve što je prethodilo ovom oglašavanju na poznatoj društvenoj mreži.
- Kako se koje vremenske zone u SAD probude, najkasnije oni na Havajima, pa u Kaliforniji, a najpre mi na Istočnoj obali i oni na Floridi, tako je kretala žustra prepiska na Fejsu. Zapazio sam da je bilo mnogo naših žena i devojaka, veoma emancipovanih (iz Njujorka, Čikaga, sa Floride) koje su odbranu Trampovog imena na društvenim mrežama shvatile kao ličnu odgovornost, i to na dnevnoj bazi. To su bili kilometarski dugi postovi koji počinju Trampom, a završavaju se Nemanjićima, bitkama iz Prvog svetskog rata, svakako i Kosovom. Naravno da Donald ni sam neće biti u potpunosti svestan te podrške jer uvek se nalazilo dovoljno naših i njegovih protivnika spremnih da ga blate. Neka nova prijateljstva su stvorena, ali mnoga su i završena baš zbog toga.
Otkud Tramp?
- O njemu se dosta zna. Od 90-ih se pojavljivao u neočekivanim ulogama: kao kućni prijatelj boksera Majka Tajsona, pa u popularnom filmu "Sam u kući"... Poznat je i po rijaliti programu koji je vodio. Bio je popularan mnogo pre politike. Ja sam davno čuo za njega jer živim u centru Filadelfije, gde je i čuvena Vortonova škola za finansije, ravna Harvardu i Prinstonu. Tramp je završio baš tu školu. Ja za njega mislim da je pametan, obrazovan i vredan.
Poznaje i njegovu ćerku Ivanku iz vremena kada je pohađala Univerzitet Pensilvanija.
- Normalna devojka, sreo sam je u kafeteriji, a da nisam znao ko je ona. Ona je fina, pristupačna...
Slovenski faktor
- Najzad se u Belu kuću useljava neko ko ima jaku slovensku "kopču". Nije uzalud češki premijer Sobotka posle Trampove pobede bio dobro raspoložen i dao izjavu koja se pamti: "Najzad, prvi američki predsednik koji bar zna gde je Češka." Bivša Trampova supruga Ivana je - Čehinja. A mi Srbi se uzdamo i u Melaniju, Slovenku, jugoslovenski nastrojenu. Baš kao i mnogi od nas. Dakle, novi američki predsednik je okružen nekakvim sudbinskim vezama sa nama: bivša žena Ivana, ćerka Ivanka, dadilja njegovih sinova je bila Srpkinja iz Grocke...
Hajka iznervirala birače
- Otkud ja, koji sam glasao za demokrate, od Ala Gora do Obame, među republikancima? Jasno je zašto. Meni je Donald Tramp postao interesantan onog časa kada je bilo jasno da on ide u duel sa Hilari Klinton. Njene demokrate su ga na samom početku favorizovale kao jedinog iz protivničkog tabora koga ona, po njihovom mišljenju, može lako da pobedi. Tek kasnije je krenula hajka na njega, jer se pokazao kao najbolji kandidat iz redova republikanaca, opasan rival njihovoj Hilari. Nezvanično, Tramp tada postaje državni neprijatelj broj jedan.
- Ali, Tramp je pre svega - Amerikanac. Tu je pogrešio štab Klintonove jer je velikom, preteranom hajkom na rivala, nehotice probudio zdrav razum i kritičko razmišljanje birača, ali i njihovu potrebu da preispitaju možda prvi put vesti koje im se tako energično nameću. Donalda Trampa su u nekim, možda i kritičnim trenucima, napustili i pripadnici elite u redovima njegovih republikanaca. Okrenuli su mu leđa i bivši predsednici iz dinastije Buš, onih dana kada su ga iz Demokratske partije najžešće pljuvali i omalovažavali... Ja sam tada shvatio da je Trampova borba prava, verodostojna i počeo sam aktivno da pomažem njegovu kampanju - i novčanim donacijama... Dan posle izbora, pozvali su me telefonom iz izbornog štaba pobednika i zahvalili meni, ali i svima koji su preko mene pomagali zajedničku borbu protiv Klintonove.
Pismo zahvalnosti
- Posle izbora, dobio sam iz štaba Donalda Trampa pismo koje je on potpisao i u kojem zahvaljuje na podršci u kampanji (i onoj skromnoj, finansijskoj). Šta bi tek bilo da smo se mi Srbi, kao velika nacionalna grupa u SAD, složno okupili oko tog čoveka i zdušno ga podržali? Možda idući put...
Sirene podrške
- U prelomnim časovima predizborne kampanje, održan je veliki miting podrške Trampu ispred njegove kule na Menhetnu. Bio sam zaprepašćen brojem crnaca, Kineza (sa porukom na majicama "Kinezi vole Trampa") koji su došli da ga podrže. Ipak, to mi još uvek nije dalo nagoveštaj da će moj kandidat pobediti na izborima. Ali u konačni trijumf me uverio drugi važan detalj: dok smo mi na ulici izvikivali parole u prilog Trampa, vozači svakog drugog ili trećeg vozila koja su tuda slučajno prolazili, sirenama su pokazivali solidarnost i izražavali podršku našem kandidatu. To je bilo apsolutno spontano, dakle - ono pravo, iskreno.
Zašto je pobedio?
- Razlog je možda taj što su mediji i političari stvarali u javnosti utisak da su - svi za Klintonovu, a tome su još dodavali "frizirane" rezultate raznih anketa urađenih po njihovoj narudžbini, a tu su bile i agresivne, potpuno neutemeljene rane prognoze ishoda novembarskih izbora. Sva ta mašinerija radila je samo za jednog kandidata, odnosno - kandidatkinju. Zato sada posle svega mislim da je na osnovu ovakvog pravednog ishoda glasanja - teško ponovo izreći onaj stereotip da su Amerikanci glupi. Pravi razlog buđenja američke svesti je verovatno i to da prosečni novčanik nije više ono što je bio i to traje već desetak godina. Ljudi ovoga puta nisu hteli da nastave u istom pravcu.
Hilarovci tri puta dolazili
- Da bi bili sigurni da sam na ranim izborima glasao za Klintonovu, njeni volonteri su tri puta dolazili kod mene i kucali na vrata. Te kućne posete su bile još jedan vidi pritiska na birače da obavezno daju svoj glas već nametnutoj "prvoj ženi predsednici". Taj njihov argument je na sreću ovoga puta omanuo, sačekaće neku drugu, bolju kandidatkinju od Hilari.
Prilika za američke Srbe
- Prvi put u istoriji je jedan narod, koji je u bliskoj prošlosti bio bombardovan, u vreme ovih izbora najednom bio u situaciji da svoj glas daje ili ne daje porodici koja je iza toga stajala. Klintonovima, očito, nismo oprostili bombe i rakete poslate na Srbiju. Imajući u vidu rezultate izbora u Pensilvaniji, severnoj Floridi (posebno Džeksonvil), Ohaju, Mičigenu, Viskonsinu, gde je inače skoncentrisano ponajviše našeg življa u Americi, i to već u tri ili četiri generacije, upravo to su bile države koje su prvi put glasale pretežno za republikance, dok su ranije njihovi stanovnici davali svoj glas kandidatima Demokratske partije. Hoću da verujem da smo baš mi, američki Srbi, bili taj "jezičak na vagi", koji je presudio. Inače, taj srpski razlog mi nije bio odlučujući, ali je jedan od razloga zašto sam i ja glasao za Trampa. Možda je prelomilo to što prosečni Amerikanac nije nikako bio za to da Klintonova jedina iz establišmenta prođe nekažnjeno za svoje brojne grehove, da bude jedini izuzetak tamošnjeg pravosuđa i javno amnestirana - da bi tako došla na čelo ove velike zemlje. Donald Tramp je inteligentan čovek, osetio je taj glas naroda, da su ljudi na njegovoj strani i pred same izbore im je poslao poruku da je "sada vreme da američki narod presudi" što je i učinjeno 8. novembra.
On bi sa Rusima
- Posle galerije američkih predsednika koji su svoju politiku zasnivali na istom šablonu odbojnosti prema Rusima, pojavio se Tramp koji bi za promenu - sarađivao sa njima. Tokom kampanje nije krio nezadovoljstvo zbog lošeg tretmana ruske nacije i Vladimira Putina, najavljujući "korenito bolje odnose sa Moskvom", čime se izdigao iznad negiranja Rusije po svaku cenu, što je bila politika dosadašnjih administracija. I ovim nas je Tramp privukao na svoju stranu, jer mi Srbi volimo Ruse, našu slovensku braću... Eto, zato sam bio ono što se u Americi zove "Trump supporter".
