Ona je zapravo donela pobedu Donaldu Trampu
Ukupan broj glasova koji je Džil Stajn osvojila u tri sporne države u kojima traži ponovno prebrojavanje glasova zapravo su razlog zbog kog je Tramp neočekivano pobedio i u te tri države i u ukupnom zbiru, smatraju analitičari.
U Mičigenu Džil Stajn osvojila je 51,463, u Pensilvaniji 49,678 i Viksonsinu 31.006 glasova, a upravo u tim državama Donald Tramp pobedio je sa malom razlikom.
Većina glasača koja je glasala za Stajnovu inače su glasači demokrata, a u daleko manjem broj slučajeva republikanaca.
Tokom kampanje Tramp je negirao klimatske promene i zastupao stavove koji naginju desnici, što je suprotno od stavova koje je promovisala Džil Stajn i njena partija Zelenih, a koji se delom poklapaju i sa stavovima koje podržavaju birači demokrata, pa je jasno da je deo glasova koji je ona dobila zapravo deo razočaranog biračkog tela Hilari Klinton, objašnjavaju analitičari.
Na društvenim mrežama sada Džil Stajn najčešće porede Ralfom Nejderom, kandidatom Zelenih koji je 2000. godine, baš poput Džil Stajn sada, uzeo deo glasova tada kandidatu republikanaca Alu Goru i time indirektno pomogao Džordžu Bušu da postane predsednik SAD.
Novi podaci vezani za glasanje u SAD pristižu svakog dana, pa je tako pre nekoliko dana objavljeno da je Klintonova osvojila većinu takozvanih narodnih glasova, odnosno 2,5 miliona glasova više od Trampa u ukupnom zbiru, ali je republikanac osvojio više elektorskih glasova, što je prema američkom izbornom sistemu važnije.
Ovako velika razlika u broju tzv. narodnih glasova najveća je do sada, ali Trampova pobeda je uprkos tome ubedljiva - 306 naspram 232 elektorska glasa.
Zanimljiv podatak je da bi Hilari Klinton mogla u ukupnom broju glasova da pretekne i Braka Obamu. Trenutno (glasovi se i dalje broje) kandidatkinja demokrata ima 64,9 miliona osvojenih glasova, dok je Obama pobedu na izborima 2012. godine ostvario sa 65 miliona, koliko je osvojio i Džordž Buš 2004. godine.
